ŽIVOT JE LEP

 NIKADA NISAM SAMA

Trpezarija je mesto gde se okuplja moja porodica.Ponekad smo zbog obaveza prinuđeni da jedemo odvojeno.Međutim, na moju veliku radost , najčešće ručamo svi zajedno.Nekad se dešava da trpezarija bude potpuno prazna, reklo bi se napuštena. Svi se povuku u svoje sobe i rade nešto značajno.Ponekad se trpezarijski sto koristi i za rešavanje zadataka iz matematike, pisanje domaćeg zadatka iz hemiije, pisanje sastava iz srpskog na zadatu temu...pravljenje vetrenjača za tehničko. Svašta je doživeo ovaj sto! Zato jadničak ne može da se okiti lepim stolnjakom, j er uvek je potreban za nešto.

Retki su momenti kada sam sama u kući. Dok ja kuvam u kuhinji,Čarli me motri sa prozora:

"Šta li to sprema, ja sam gladan, uvek gladan, mogla bi nešto da doda na ona dva doručka od jutros!"

Dok Djidi spava zadovoljna svojim životom:

Zadovoljna sam i ja, jer kad deca i muž odu svojim poslom iz kuće, Djidji je uvek tu, kraj nogu, verna i puna bezuslovne ljubavi.Naravno i Čarlija imam, njega čovek uvek može kupiti slatkim zalogajem. Mačak i po!