Novogodišnja čestitka sa specijalnog lap-top-a

Lap-top

Kada sam ja bila mala, sasvim mala, bombonjere su bile predmet dečije žudnje, bar radničke dece...Nikada se nisu kupovale da bi bile pojedene (od strane kupca) već su se nosile kada se ide u goste, sa kafom, šećerom u kockicama i flašom nekog boljeg  pića...Bombonjere su često kružile kao poklon: onaj ko je dobije sačuva je za priliku kad i sam bude išao u goste...Tako je i moja mama često bombonjere stavljala na vrh kredenca, to je inače bilo mesto za sve što je želela da sačuva od mene i brata, jer je verovala da je to mesto neosvojivo za nas male radoznalce.Ponekad je, ipak, dozvoljavala da otvorimo bombonjeru koju bi doneo naš gost. Jaooo, kakvo je to blo ushićenje! To je bio ritual! Prvo se skida celofan, a on blista kao kristal! Taj celofan sam uvek čuvala jer je bio više nego dragocen materijal od koga su se pravile razne šuškave i blistave stvari za lutku. Moja lutka se zvala Taliza (?), a kako je dobila to ime, prava je misterija!Valjda je to bilo tako fensi i tako neobično, a samo takvo ime je mogla dobiti moja jedina dragocena i najlepša lutka na svetu....Onda se pažljivo odlepi selotejp sa poklopca i uvek te dočeka onaj višeslojni papir, sav mekan i nekako, skupocen, koji prekriva čokoladne dragulje.Taj papir se isto čuvao za Talizin krevet.Onda ugledaš čarobne slatkiše poređane u dijagonalne kolone ili u krug oko one najlepše jedne jedine bombone sa višnjom!Ah kakva je to bila čarolija! Bombonjera! Međutim, njena čarolija umela je da traje duže od njenog sadržaja....

 Poklopac podigneš i namestiš da stoji,da ne pada...

Staviš maminu omiljenu vazu iza....

 Dragoceni,pufnasti papir ušuškaš u poklopac da stoji,

da ne pada...

 Onda foliju u kojoj su stajale sve one divne bombone....

 okreneš na dole, tako da ispupčenja ....

 postanu tastatura

 i kucaš do besvesti, zamišljš da radiš u pošti 

tamo su one tete imale telegraf i kucale su telegrame...

 kucaš satima, a na ekranu tvoje mašte

 promiču slike svega što smisliš....

 Onda sve to spakuješ, sakriješ od mame da ti spravu 

ne iskoristi kao potpalu kad ujutro loži šporet...Eh...

Al' je bilo lepo biti dete...Danas sam se setila toga 

i poželela da još jednom osetim radost maštanja,

napravila ovaj lap-top i svima vama otkucala 

Novogodišnju čestitku: 

Dragi moji blogeri, čitaoci i 

putnici u prolazu, svi vi koji ste posećivali moj blog, svi vi

koji ste mi priuštili veliko zadovoljstvo

 kada sam ja čitala vaše blogove,

 svi vi divni ljudi 

koji ste svojom kreativnošću i dobronamernošću ispunili

moj život, izašli u susret mojoj radoznalosti i naučili me 

mnogim lepim stvarima, ja vam se zahvaljujem i želim vam

mnogo lepih trenutaka, inspiracije i ljubavi u novoj 2011 godini! 

Želim vam da sačuvate dete u sebi i da još dugo letite

na krilima mašte i kreativnosti....

Što je dobar fotoshop na ovom lap-topu,

pegla sve bore...

P.S. Dragi Deda Mraze, ako slučajno zalutaš na moj blog, želim samo da ti kažem, da sam ti već nekoliko puta pisala (al' si bio nedostupan) pa te još jednom molim, da mi ispuniš onu želju...Znaš onu, u kojoj te molim da mi se ove nove godine ne desi baš ništa,evo imam i lap-top,sve ću ja sama već nekako,hvala,ne treba ništa!