PEČENA PLEĆKA U RERNI

Bajka o lukavom lovcu

Bio jednom jedan lukavi lovac.Živeo je iza sedam gora u zemlji bez mora, u kućici u postupku legalizacije kraj putića što ne vodi nikud.Voleo je svoju Gospu od Slomljene Varjače i tri kćeri... 

Neizmerno je bio ponosan na vernog psa čuvara i nezamenljivog pratioca u svakom lovu,opasnu i lukavu Điđi,uvek spremnu za akciju.

Poslednjeg dana duge i neizvesne godine, poranio je i pošao u lov želeći da iznenadi svoju Gospu od Slomljene Varjače bogatom trpezom.Vešto manervišući u opasnoj šumi Hipermarket, lišen prisustva svog psa, uhvatio je pozamašan komad mesa, zauzeo odličnu poziciju u redu za kasu i pre nego što se nebo razbistrilo, vratio se kući, zadovoljan učinjenim.Znao je da je napravio dobar izbor plena.Pre neku godinu kad je doneo prase spremno za ražanj, sve tri kćeri mu se gorko rasplakaše i optužiše ga za iskazanu solidarnost u surovosti.Gospa ga je tada optužila i za mnogo gore stvari govoreći mu da je podlegao masovnoj histeriji dočeka Nove godine! Lukavi lovac u tišini svoga doma,dok ženskadija još spavaše i uz ritmično hrkanje Điđi u zapećku, sede za svoj sto  diveći se svom ulovu!

 Kakav komad, kakva plećka svinjska!Ni masna,ni posna!

 Dobro ju je posolio sa svih strana, misleći: 

taman dok sredim lovinu, rerna će se zagrejati,

lepo sam je uključio na najvišu temperaturu...

Sve je bilo lepo, mučilo ga je samo to što su neke

utakmice Premijer lige otkazane zbog snega....

 Ondaje uzeo štrokavu tepsiju i malo je nauljio....

 Smestio je meso u tako pripremljenu tepsiju

 i razmišljao o slikarstvu: " kakva divna slika,

ipak sam ja za realizam, konceptualna umetnost mi je 

sasvim strana"...

 Dosuo je dve čaše vode u tepsiju sa mesom, sipajući

vodu u tepsiju,a ne preko mesa jer nije želeo da spira so

koju je ravnomerno utrljao po mesu...

 Uzeo je foliju i dobro je ufalšovao...

 sa svih strana...

 kako bi se meso u ovoj količini od tri kg lepo peklo 

na temperaturi od 200 stepeni naredna 2-3 sata...

 Kad je završio

stavio je tepsiju u rernu, zatvorio i odahnuo!

Pomislio je kako će narediti

 svojoj Gospi od Slomljene Varjače 

da dobro oriba ovu tepsiju u narednim danima...

jer što je red, red je! Jes' da je ova tepsija 

u stalnoj upotrebi, al' nije lepo da bude 

štrokava...

Pošto se meso peklo jedno sat i po vremena, izvadio je tepsiju  napolje, podigao foliju, zasekao malo nožem i video da je sve u redu.Meso se peklo lepo, imalo je dosta safta, preokrenuoje komad i vratio u rernu da se meso zapeče, još jedno dvadesetak minuta.Posle je izvadio meso i stavio ga na veliki oval da se rashladi, jer tako se lepše seče.Kad se meso lepo ohladilo, izrezao ga je na tanke komade i lepo složio na dva velika tanjira.Pokrio folijom (da se meso "ne suši") i stavio u frižider gde se meso lepo hladilo,ostalo sočno sve do večere, nije širilo svoj miris na ledene kocke niti je tako pokriveno moglo upiti mirise drugih đakonija iz frižidera...

Svi su bili mnogo zadovoljni, lepo su večerali i srećno dočekali Novu godinu, koja je kao i uvek došla tačno u minut!

EPILOG

Čista kao sunce!
Gospa od Slomljene Varjače prvog dana nove godine, zasukala je rukave i oribala svoju dragocenu tepsiju.Dobila ju je na poklon za venčanje sa sličnim šerpama i loncima od jedne izuzetne žene, velike kuvarice, koju su sva njena deca i unuci zvali Majka Vera...
Šerpe i lonci su vremenom nestali, a ova tepsija uspešno odoleva vremenu, iako se za 19 godina bar 1824 puta pekla u rerni..."Ta je preživela pakao! Ipak se dobro drži...."- pomisli Gospa od Slomljene Varjače i brzo skrenu misli na pogaču koju baš namerava da mesi jer joj se učinilo da postoji izvesna simbolika o kojoj nije bila spremna da razmišlja prvog dana nove godine....Ima vremena,setiće se ona toga u pogodnom trenutku.