O KROFNAMA JOŠ JEDNOM

Kako su mi krofne pomogle da bolje razumem život

Nedavno sam po prvi put uspela da napravim krofne.Mojoj sreći nije bilo kraja jer sam sve ove godine,a ima ih dosta ,od kada sam ja ta koja sprema hranu, žudela za krofnama,mekim,toplim,slatkim,mirisnim.Često sam pitala žene za koje znam da prave super krofne kako im to uspeva,šta rade u stvari.Kako te krofne budu šuplje...i uvek dobijala isti odgovor: Joooj,baš si blesava,ništa lakše od toga!Zamesiš testo ,ne previše gusto,stavi malo vode, malo mleka,jedno,dva jaja,malo ulja,posoli i pusti da dokisne testo....Čekaj,znači ide i kvasac?Noooormalno,kakvo je testo bez kvasca...A koje brašno?Meko,oštro? Meko,valjda znaš!Sve sam probala,ali nisam uspela nikada...Tada sam počela da govorim da meni ne ide ,jednostavno ne ide ništa sa dizanim testima...Govorila sam da me to jednostavno neće.Tako sam prestala da pokušavam. Možda je to smešno ali osećala sam se nepotpunom,faličnom...Kako može neko da zna da kuva i da misli da to zna,a ne ume da napravi krofne,princes krofne,štrudlu!

E, jednog dana , ne tako davno,ODLUČIM  da napravim krofne!Da! Sednem za kompjuter, pretražim recepte,prostudiram sve savete koje sam mogla da nađem i zapišem tačnu meru i naučim tačan postupak i obratim pažnju na tačnu temperaturu ulja u kome se prže i BUUUUUUUUUM! Krofne se rodile,prve Ankine,najlepše na svetu!

Međutim,neverujem,mislim slučajno.Sutradan izvršim male promene za koje sam verovala da će biti korisne i ponovo uspem....Tad sam već pomislila da sam savladala veštinu.Treći put kad sam ih napravila,dodala sam i topljenu čokoladu kao prilog i shvatila sam da sam zaista,konačno naučila da pravim krofne i ne samo to! Krofne su mene  naučile  jednoj  velikoj istini: Za sve što čovek želi da uradi prvo je potrebna odluka,njegovo stvarno htenje.To stvarno htenje zahteva da bude potkrepljeno tačnim načinom na koji se izvodi neki poduhvat.U slučaju krofni ,to je značilo tačne mere, tačan postupak i tačna temperaturu ulja .Znači, uspeh može uvek biti postignut ako smo odlučni da nešto savladamo,ako znamo tačan postupak kako se to radi i ako se svega toga pridržavamo.Ja sam godinama pokušavala nešto sa «otprilike» merama,verujući da nema puno mudrosti u tome da se nešto zamesi i isprži....Ali sve na ovom svetu je zasnovano na određenim zakonitostima i nikada niko ni u čemu nije uspeo ofrlje!Takvi udari sreće su sporadične pojave.

Metodičnost vodi uspehu! To je tako dragoceno saznanje koje s jedne strane čoveka može dalje voditi drugim i još većim postignućima,a sa druge strane pruža utehu,jer ako ste nekada pomislili da ste nesposobni,neuspešni u bilo čemu,ovo saznanje govori da ste mogli sve, samo da ste primenili pravi metod.Dakle, niste krivi za neuspeh ali ste zaslužni za istrajnost u želji da uspete i ako ste uspeli, uprkos dugom lutanju,onda ste heroj!

Ni jedno postignuće nije zanemarljivo malo jer sve su to delovi mozaika koji sklapamo živeći svoj život.Kao što su krofne bile nemoguća misija,tako i sve ono što nikad nisam probala,a za čim sam žudela i dalje postoji kao izazov na stazama mog života.Samo je pitanje da li još uvek želim sve one stvari za kojima sam godinama žudela... Zar nisam srećna baš ovakva kakva jesam,slobodna da sanjam svoje snove i učim i radim  šta mi je drago? Sve mi se razbistrilo praveći krofne.

Zaista nisu potrebni nikakvi specijalni efekti,sedenje u lotos položaju i duboka meditacija da se čoveku otvore oči.Radost saznanja je svuda oko nas u svemu što činimo ma koliko se to ponekad  činilo nevažnim,običnim.Radost koju  nosimo u svom srcu jedino je neotuđivo i merodavno blago ovog sveta. Svuda oko nas je lepota koju možemo doživeti i učiniti stalnim stanjem naše svesti samo ako smo dovoljno otvoreni prema svetu u kome živimo,kada  prepreke na koje nailazimo živeći u tom svetu shvatimo kao izazov i ako dozvolimo našem srcu da nas vodi kroz život širom otvorenih očiju.Nikada nemojte reći svom srcu da nešto ne možete,sve dok ono kuca za vas...Oslušnite ga i otvorite oči!

Na kraju svi se srećemo na istom mestu,gde se pitamo: gde si bio – šta si radio?Hoćete li lice razvući u osmeh kad počnete svoju priču?Razmislite o tome.

Hvala onima koji su mi, ne znajući da to čine, pomogli da savladam veštinu pravljenja krofni i što me je to dovelo do konačnog oproštaja od osećaja da sam nešto propustila u životu.