GULAŠ SA SVINJSKOM PLEĆKOM

Gulaš sa svinjetinom

Jedan brzi ručak izmišljen u hodu sa usisivačem na leđima, krpom u ruci, peglom za pojasom

(svi oni koji žele da preskoče suvišno trućanje jedne domaćice - scroll down do rečenice

"Ručak sam pravila u trku!")

Ponekad se osećam k'o robokap!Samo što se ne bavim istrebljivanjem kriminalaca, već večitom borbom protiv paučine, prašine, gladi mojih ukućana i njihovih ležernih navika, koje se mogu definisati u reči: štouzmemnikadnevratimnamesto!

Sigurno znate za ovu reč ako ste predusretljiva mama ili supruga pa svima priskačete u pomoć, čak i kad niko to ne traži, a ne traži jer se podrazumeva da ćete biti tu,uvek kad zatreba! Šta sve danas nisam radila! Taman se jedno dete oporavilo od prehlade i konačno otišlo u školu, drugo se razbolelo pa ostalo da šmrca kod kuće, treće se sprema celo prepodne za nastup na internom času u muzičkoj školi, gomila veša na dasci za peglanje,Điđi se linja svuda po kući, paučina visi sa plafona, podovi zreli za ribanje...kud ću pre, uhvatila me panika!Do pola dvanaest sam neprestano asistirala primadoni što hoće da bude lepa za nastup, daj doručak, gde je puder(?????),gde je fen,ispeglaj mi kosu, gde je je lak za kosu, gde su moje nove čarape, gde je jedna lepa kesa, gde, gde, gde... Pravila doručak, jedan, pa drugi,(kako se kome prohtelo da jede), sredila kupatilo, sklanjala i prala posuđe, prostrla veš,usisala celu kuću, pa je onda oribala, opajala paučinu, izvodila Điđi napolje i rasterivala njene udvarače u nadi da za tri meseca nemam ponovo 5-6 kučića...Trčim po kući gore dole, a večeras moram da idem na taj interni čas, ustvari žarko želim, jer je moja ćerka po prvi put klavirska pratnja trima solo pevačicama i ja zaista želim to da vidim i čujem.Oduvek sam želela da ima kompozicije koje izvodi sa drugim muzičarima i pevačima, to je mnogo lepo...

Ručak sam pravila u trku! Imam parče svinjske plećke, lepa, nije masna, oko 600-700 gr.Gledam je i razmišljam šta ću snjom! Bila bi lepa za šnicle ali nemam ja vremena danas da stojim pored šporeta i pržim meso, mogla bi lovačke šnicle,ali opet dok ja to isećem,uvaljam u brašno...Uzmem lepo šerpu i stavim je na ringlu,da se greje.Na brzinu isečem meso na komadiće 2x2 cm, odprilike, i kako sečem tako bacam u šerpu, dospem malo ulja, ma vrlo malo, od oka i odmah dodam malo vode, jer nemam vremena da se bavim ovim ručkom.Meso isečeno dinsta se u šerpi, a ja na brzinu iseckam dva luka srednje veličine, pa ubacim u šerpu i smanjim temperaturu na dvojku,umereno i lagano krčkanje.Uzmem jednu veću šargarepu pa je iseckam na kolutiće sve onako iznad šerpe i razmišljam šta u stvari pravim, šta da dodam još i u kom pravcu ide ovaj ručak...Otvorim frižider kad tamo, kuvani paradajz sa dodatkom boasiljka! Super! Dodam jednu šoljicu! Pogledam u šerpu, a ono sve baš lepo izgleda: meso se krčka lagano, ima dosta safta, ne znam zašto, uzmem belo vino i dodam pola šoljice, pomislim, možda neće biti loše, poklopim,smanjim temperaturu na najmanju i rastrčim se po kući. Brišem, ribam,peglam, sklanjam i asistiram (kome god treba).Ponekad glasno jadikujem, valja se, čovek mora dati sebi oduška, a u sebi ponavljam:»Nisu oni krivi(mislim na svoju porodicu), ti si Anka kriva! Nisi znala da ih vaspitaš! Nisi ništa zahtevala, samo si davala i šta sad hoćeš!Ćuti i radi!» Povremeno u prolazu, bacim pogled kroz stakleni poklopac da proverim šta se dešava u šerpi, a hvala bogu, tamo sve lepo: meso se krčka u predivnom saftu, sve izgleda dobro.U 12 h 50 minuta, posle skoro sat vremena od kad sam počela sa pripremom ručka, podignem pojklopac, dodam začin za soljenje, a kako je saft crvenkast zbog kuvanog paradajza koji sam ubacila još na početku, odustanem od aleve paprike...Poklopim gulaš i ostavim da se još malo krčka.U drugu šerpu, sipam vodu da provri i bez soljenja, samo nakratko obarim  makarone, tek da malo omekšaju.Nisam ih solila jer je gulaš već osoljen i ne želim da dodajem još slanoće.Za to vreme dok sam čekala makarone,u gulaš dodam pola varjače brašna, mada sam se dvoumila da li da dodam brašno ili ne, ipak odlučim tek malo da zgusnem čorbicu u kojoj se krčka meso.Promešam varjačom i odmah dospem dve šoljice vode, promešam i pojačam temperaturu da jelo krene da krčka.Taman tada makaroni budu na pola gotovi, procedim ih i saspem u gulaš.Stavila sam pola pakovanja makarona, tako da ih nema previše, a da ima nešto uz meso pride.(Nisam imala vremena, a ni živaca, da gulim krompir i da pravim pire.) Sve promešam, poklopim i isključim ringlu.Onda se, iz ko zna kojih razloga, setim ruzmarina koji imam među začinima i dodam ga tek toliko malo, kao prstohvat soli.Ruzmarin je aromatičan i ne volim da preterujem s njim...  Jelo ostavim na ringli da se lepo ukrčka, da makaroni omekšaju i upiju saft. Za to vreme isečem slatki kupus oštrim nožem na tanke rezance i napravim salatu.U 13h 25 minuta na vratima se pojavila ona ćerka koja je bila u školi, muž, a sa sprata je sišla ona ćerka koja se prehladila te nije otišla u školu, svi raspoloženi za ručak!

Sednu i ručaju.Niko ne primećije da kuća blista i da je nekim čudom gomila veša nestala sa daske za peglanje....Svima se svideo novi ukus gulaša koji sam napravila.Pitaju me šta sam stavila, jer ima lepu aromu.Ja im onako preko ramena odgovorim da sam stavila malo ruzmarina i pobegnem u podrum, da napišem ovaj tekst.Điđi me prati u stopu,šta ću kad me voli! Podrum! To je moja oaza mira. Tu je moj kompjuter, internet, moja krojačka radionica (igraonica), moje Burde...Taman napišem sve ovo, kad dođe vreme da se spremam za interni čas u muzičkoj školi...Doteram se na brzinu, koliko je to moguće u datim okolnostima, odem i tamo se lepo nauživam slušajući solo pevače i oduševim nastupu ansambla moje ćerke.U takvim trenucima, čovek zaboravi na sve peripetije koje imamo sa decom, zaboravim sve ono maltretiranje dok se spremala kod kuće i sva nasmejana i puna lepih utisaka vratim se sa njom kući....Tamo nađem tek jednu porciju mog lepog gulaša, dam ga ćerki, napravim joj salatu i odlučim da ovo jelo ne slikam jer ta poslednja porcija prosto nije slika ručka koji sam servirala prethodno oko pola dva...A bio je lep gulaš.Probala sam ga, onako s nogu.Imao je blago kiselkast ukus od paradajza i vina i tek dodir arome ruzmarina koja je tako lepo legla svinjetini...

Ovaj tekst sam napisala, ne da bih se žalila i jadikovala već da bi opisujući jedan dan žene domaćice ukazala na sledeće:

1.Brzi ručak je svaki ručak koji pravite u hodu, između drugih poslova koje paralelno radite u kući.Da biste uspeli da postignete sve što imate od posla u jednom domaćinstvu, mnogo znači savladana veština kuvanja jela.Zamislite samo koliko vremena treba da nađete jelo u nekom kuvaru, da pročitate recept i da sve to uskladite sa namirnicama sa kojim trenutno raspolažete.Kada posedujete osnovna znanja i veštine u kuhinji sposobni ste da improvizujete, a to mnogo pomaže u danima kada ste prenatrpani obavezama.

2.Ako imate malu decu, nemojte živeti u iluziji da će vam biti lakše kad porastu! Neće! Kako rastu tako rastu i vaše obaveze oko njih, naročito ako ste predusretljivi...Nemojte gajiti iluziju da će deca uvideti i saosećati sa vama u smislu koliko mnogo radite u kući,oko njih i za njih!Vaša predusretljivost vremenom postaje podrazumevana udobnost koju oni uživaju i može se desiti da imate besprekornu decu u pogledu uspeha u školi i drugim aktivnostima kojima se bave,finu i kulturnu decu sa kojom možete lepo da razgovarte sve dok ne postavite pitanje njihovog angažovanja u kućnim poslovima.Ja sada znam sve to i malo je kasno za radikalne promene, zato ćutim (dok povremeno ne eksplodiram, a tada me svi gledaju sa čuđenjem) i radim, u nadi da će kasnije u svoju samostalnost, što se tiče domaćinstva i njegovog funkcionisanja, bar poneti određe vrednosti koje su mogli da vide posmatrajući moj rad.Zato,učite ih dok su mali,ako znate kako i ako vas ne zavedu neodoljivim šarmom....

3.Na ovom mestu odajem priznanje svim zaposlenim ženama koje uspevaju da da pored svih obaveza u kući i oko porodice (muž, deca, kućni ljubimci, časovi plivanja, baleta, strani jezik, muzička škola, škola i roditeljski sastanci, prašina, paučina, pranje veša, peglnje, kuvanje, slave i rođendani....) uspevaju da budu lepe, zdrave, profesionalno uspešne, raspoložene i vedre.Drage moje sestre, ja vam se divim i samo zbog vas uspevam da svarim svoju svakodnvnicu, jer kad možete vi sve to, mogu i ja ovo malo...

P.S. Na kraju ovog dana završila sam jedan mali komplet, novogodišnji poklon, za jednu malu princezu Helenu...Umesto slike gulaša evo slike mog ručnog rada. Mene podseća na šampitu, pa se uklapa u ovaj moj kuvar...