SUVE PAPRIKE PUNJENE PASULJEM

ONO ŠTO VAM NISU REKLI O OVOM JELU

IDEJA

Nedavno upadnem u «stvaralačku krizu» i mučeći se da smislim šta ću za ručak, setim se suvih paprika i odmah mi zaiskre oči onim sjajem čoveka koji je pred izazovom.

Ta ideja o suvim paprikama punjenim pasuljm već neko vreme mi nije dala mira, sve od kad sam na televiziji gledala reportažu o selu Donja Lokušnica u okolii Leskovca, gde se svi stanovnici bave proizvodnjom crvene paprike.Naročito me je zaintrigirala izjava jedne domaćice iz tog sela, koja je ponosno izjavila novinaru da ume da spremi oko dvesta jela sa paprikom. Ne znam kako je ona došla do te cifre ali bacila mi je rukavicu u lice i ja sam čvrsto odlučila da u svoj repertoar jela sa paprikom uvrstim i paprike punjene pasuljem.

 fotografija je preuzeta sa interneta nažalost nisam pronašla ko je autor.Ukoliko se autor protivi njenom objavljivanju na ovom blogu ukloniću je.

PRETRAGA INTERNETA

Teoretski, znala sam sve šta bi trebalo uraditi da se spremi ovo jelo, ali praktično, nikada nisam pravila paprike na taj način, mada sam ih jednom jela, ali toliko davno da nisam mogla pošteno da se setim utiska koje je njihov ukus ostavio.

Pretražim prvo internet i tu nađem dosta recepata za ovo jelo. Sa malim varijacijama, sve se svodilo na već postojću zamisao koju sam imala u svojoj glavi kako da ih pripremim.

Tragajući za receptom koji bi mi najviše odgovarao još jednom se uverim u istinitost svoje teze da je većina kuvara ili recepata, pisana tako da ih razumeju samo oni koji već znaju da kuvaju ili poznaju specifičnost dotičnog jela.

NABAVKA

Odem do obližnje prodavnice da kupim suve paprike.Tu me umalo nije strefio srčani udar: 250 dinara deset suvih paprika! E, sad, za sve one koji ne žive u Srbiji, kada bih rekla to je 2,5 evra, pomislili bi ste da sam Kir Janja ili poslednja bednica, jer pobogu šta je 2,5 evra! Međutim, kako ja živim u Srbiji i od kako je počela ekonomska kriza, dinar se nekako smanjio i teško se «pronalazi», ja sve preračunavam u pilietinu i  tako uvek znam pravu vrednost nečega.

Evo kako izvodim tu računicu: jedno pile i to dobro,od koga mogu da napravim dva ručka, može da se kupi za 450 dinara, toliko otprilike košta i junetina za gulaš ili paprikaš, nešto malo više bih dala za meso za sarmu ili pujenu papriku koju možemo da jedemo dva dana...Gledam one paprike i razmišljam, malo mi je ovaj svežanj od deset paprika, nas petoro, to mi je ništa...Ako uzmem dva svežnja daću 500 dinara, biće mi dovoljno što se tiče količine ali postavlja se pitanje da li će se jelo svideti mojoj porodici...Na kraju, odlučim da uzmem  jedan svežanj suvih paprika kako bih samo isprobala jelo.

U prodavnici ugledam i divne sveže šampinjone, a pošto sam pročitala mnoštvo recepata o punjenim suvim paprikama, dosetim se na licu mesta kako bih mogla da ubacim i šampinjone...

Pasulj tetovac i ostale potrebne sastojke sam imala, pa sam puna poleta pohitala kući da pravim ručak.

O ČEMU SE RADI

Ovo jelo je relativno jednostavno.Potrebno je beli pasulj, tetovac ili onaj gradištanac, skuvati u određenoj kombinaciji s povrćem ( tu sad ima varijacija prema recepturama različitih domaćica ), suve paprike oprati i popariti vrućom vodom da omekšaju, onda napunite paprike, poslažete u zemljani sud, tepsiju,pekač, šta god, nalijete ih vodom da ogreznu i zapečete u rerni...

Ali, nije baš tako!

NEPRIJATNO IZNENAĐENJE

Prvo što odmah uvidite kad razvežete onaj skupoceni svežanj suvih paprika je činjenica da su te paprike većinom uske i duguljaste i da u njih ne može da stane mnogo fila koji ste pripremili.To znači da svako ko želi da napravi dovoljnu količinu ovog jela za petočlanu porodicu, mora da kupi bar dva ili tri svežnja ovih paprika.Računajući u pilićima, a po ceni malih prodavaca koji žele da ućare maksimalno na razlici u ceni, to je prilično skup poduhvat.

PRIPREMA FILA I PAPRIKA

Evo kako sam ja napravila fil, računajući na svoju inventivnost da paprike kad ih napunim, krčkam na ringli u šerpi kako bih izbegla upotrebu rerne.

Oko trista grama belog pasulja, tetovca, sam oprala i prokuvala u dve vode.To znači kad je prvi put voda proključala prosula sam je pa ponovo prokuvala pasulj. Tako prokuvan pasulj ostvila  sam  da lagano kuva dok ne pripremim podlogu fila.

Na malo ulja izdinstala sam dve glavice sitno iseckanog luka.Kada je luk dobio onu zlatastu boju koja nam govori da je spreman za sledeći korak, dodala sam sitno iseckane šampinjone.Dinstajući šampinjone i luk, dobila sam dosta safta koji puštaju šampinjoni i tada sam  im dodala pola šoljice opranog pirinča. Sve sam to malo mešala na umerenoj temperaturi i kada je pirinač «popio vodu» izmakla sam šerpu s ringle, posolila suvim začinom za soljenje i ubacila pripremljen pasulj. Nalila sam vode, da sastojci ogreznu, i pustila da se sve kuva naredih sat vremena. Nisam gledala baš na sat, ali smatrala sam da je ovaj fil gotov onda kada j pasulj bio gotovo s kuvan.Zrna su bila posve mekana i mogla bih da tvrdim da su bila i skuvana.

Suve paprike sam prvo oprala pod vodom iznad sudopere, stavila ih u vanglu i preko njih sipala vodu u kojoj se kuvao fil. Računala sam da je šteta da se baci ova voda, jer su u njoj sve one lepe tvari od kuvanja povrća.

Deset minuta kasnije paprike koje su bile suve i smežurane nabubrile su i omekšale u vrućoj tekućini iz fila.

E, ovde nastaje problem. Fil kojim punite paprike je vreo, a paprike su male, mahom uske i duguljaste. Kako god da pokušavate da ih punite uvek vam taj fil dospe na ruke i to nije ni malo prijatno. Nervirala sam se i punila te paprike i na kraju sam imala bar dve trećine fila viška. Šta sad?

U šerpi  u kojoj sam pavila fil ostavim sav višak, poređam paprike koje sam napunila ( a nisam ih zatvorila, poklopila, ni sa čim, bilo mi nelogično da dodajem još i kolitove krompira) preko fila, nalijem vodom i pustim da jelo krene da krčka.

PROBLEM

Kako sam u ovom poduhvatu pobrkala bar tri pristupa i bar pet recepata naišla sam na problem! Pirinač koji je bio u filu, brzo je popio svu tečnost i jelo je počelo da se lepi za dno šerpe.

SPASAVAJ ŠTO SE SPASITI MOŽE

Vreme na satu je pokazivalo da imam još maksimlno sat vremena do početka mog radnog vremena. To je značilo da su sve normalne žene u tom periodu završile ručak i polako se pripremaju da izađu iz kuće. Moj ručak je bio na pola spremljen i gotovo upropašten. Brzo sam skinula šerpu s ringle .Nauljila tepsiju, povadila paprike, koje su za divno čudo i dalje bile ispunjene filom, sasula ostatak fila svuda u tepsiju oko njih ali samo onoliko koliko je tog fila dobrovoljno izašlo iz šerpe. Uključila rernu i  i ubacila moj nesrećni ručak da se zapeče, dopeče, šta god.

Šerpu sam potopila i ostavila u sudoperi da se kiseli, dok se ne vratim s posla.

Odjurim u kupatilo i na brzinu se transformišem u osobu koja može da se pojavi pred svetom.Bar se meni tako činilo.

Pet minuta pre nego što sam izašla iz kuće zavirila sam, bojažljivo u rernu.Jelo je bilo gotovo, ali je izgledalo nekako suvo i nedefinisano. Tada sam se dosetila još jedne briljantne stvari: Zagrejala sam u tiganju dve tri kašike ulja, dosula pola varjače aleve paprike i kad je ova zaprška procvrčala, prelijem ono u tepsiji ovim iz tiganja, zalupim rernu, isključim je i sva zajapurena i frustrirana izletim iz kuće i odem na posao.

TELEFON ZVONI

DETE BR.1

Mama šta si ovo pravila za ručak? Super je!

Stvarno?

Da evo baš sam sad ručala..

TUĐE DETE.

Jao, Anka šta ti je ovo u rerni?

Pa, suve paprike punjene pasuljem...

Dobro, ješću nešto drugo...Ti zanš da ja ne mogu ta teška jela...

DETE BR.2

E, mama šta ima za ručak?

Ono u rerni?

Dobro, ješću nešto drugo..

DETE BR.3

E, mama šta ima da se jede osim onog u rerni...

Dobro, snaćiću se...možda napravim makarone s pavlakom....

EPILOG

Tuđe dete, dete br.2 i dete br.3 nekako su preživeli dan bez ručka. Dete br.1 koje se za ručak najelo ovih paprika, a posle večeralo makarone s pavlakom iz sestrine kuhinje, sutradan u rano jutro nije moglo da ustane i spremi se za školu, zbog nesnosnih bolova u stomaku.

KRIVA SAM, PRIZNAJEM

Praveći ovaj ručak prekršila sam svoja pravila:

1. Nikada se ne upuštaj u pravljenje nepoznatog jela ako nemaš rezervni plan.

2. Nikada se ne upuštaj u pravljenje nekog jela ako nemaš proveren ili degustiran recept

Zaboravila sam da odgovorim na bitno pitanje: Šta sam želela da postignem?

Zanemarila sam svoju sumnju da ću dodavanjem pirinča samo iskomplikovati kuvanje paprika u šerpi.

Zaboravila sam da je ovo ipak samo pasulj upakovan u suve paprike i da se pravi više za oči nego za stomak, jer istina je da ove paprike mnogo lepše izgledaju nego što su neki gastronomski doživljaj. Više su za prilog na nekoj svečanoj  trpezi...gde ima još svega i svačega...

SVE U SVEMU

«Kome još trebaju ove paprike!?» - reče lisica koja je poznata po izjavi da je grožđe kiselo.