Hvala mojim posetiocima na lepim rečima

Kada sam napravila ovaj blog moj kompjuter je bio na sporoj internet vezi i jako sam se mučila oko svega prilikom objavljivanja tekstova.Upravo zbog toga moji postovi su lišeni fotografija ali sada kada (polako )stičem i čitaoce imam žarku želju da svoj blog obogatim i fotografijama.To znači da ću od sada slikati sve što pravim za ručak  čim se moja ćerka vrati sa Krfa,nadam se da neće izgubiti fotoaparat.
Osnovna ideja ovog bloga je da objasni kako se neko jelo pravi tako da budete vođeni detaljno kroz ceo proces.Smatrala sam da je takav pristup jedino ispravan ako nekog stvarno želite da uputite u svet kulinarstva,jer sam i sama bila početnik,čak sam verovala da sam urođeni antitalenat i često sam nailazila na probleme u toku pripreme koje sam rešavala improvizacijama,nagađajući...i često bila razočarana konačnim ishodom.
Shvatila sam da oni koji odlično vladaju nekom veštinom , ne shvataju koliko ljudi kojima je ta oblast nepoznata zapravo ne znaju.Drago mi je što se ova moja zamisao pokazala dobrom i zaista mi je drago da na ovaj način mogu da pomognem svima koji su početnici u kuvanju.Ja sam imala telefonsku podršku moje svekrve i sada joj se zahvaljujem što je verovala u mene i što me je bodrila govoreći da ću jednog dana biti bolja kuvarica od nje....
Naravno taj ideal je ne dostižan ali ono što jesam postigla jesu ukusna jela spremljena rutinski,što je preduslov da svoj život u porodici učinite lakšim.Sticanje rutine je preduslov da se osećate rasterećeno i da brzo završavate sve poslove u kuhinji.Kuvanjem domaćih jela ne samo da štedite novac već se naravno i zdravije hranite što je i najvažnije u svemu.
Hvala svim mojim čitaocima,nemam ih puno,ali se nadam da će ih biti sve više!Ankica

KROFNE

KROFNE,KROFNE, KROFNICE

Sastojci:

1          sveži kvasac

2          žumanca

3          kašike šećera

1          kašičica soli

1 kg     mekog brašna

3          kašike  suncokretovog ulja

500 ml  mleka

dosta ulja za prženje krofni

šećer u prahu

po želji rastopljena čokolada

Priprema

Prvo stavite kvasac da dokisne.To se radi tako što u jednu šolju za belu kafu stavite kvasac,dodate kašičicu čećera i kašičicu brašna i sve zalijete mlekom koje je sobne temperature.Sve to što ste stavili u šolju trebalo bi da zauzima 1/3 njene zapremine.

Stavite tako potopljen kvasac na toplo mesto,ako koristite šporet jer pravite npr.supu,stavite tu šolju pored šerpe u kojoj se kuva supa.Da bi kvasac narastao,dokisnuo,potrebna mu je umerena toplota.Tako nećete čekati večnost da poraste do ivica posude u kojoj je.Dakle kada kvasac naraste toliko da izgleda kao da će da pokipi iz šolje,spreman je za dalju upotrebu.

Najbolje je da dok čekate kvasac prinesete sve što vam je potrebno,a pored gore navedenih sastojaka potrebna vam je i jedna vangla ili zgodna posuda u kojoj ćete zamesiti testo,jednavarjača,jedna oklagija i jedna čaša ili šolja kojom ćete «vaditi» krofne, tj.praviti kolutove od testa.Bilo bi zgodno da se tu nađe i jedna kuhinjska vaga.

Sada kad je sve spremno i kad je kvasac narastao, u vanglu sipajte prvo brašno i to tako da u kesi od 1 kg ostane 150 gr.(E ,tu je zgodna ona kuhinjska vaga,a ako je nemate,poslužiće i ona posuda sa oznakama mera ,tzv mezura,koju ima svako ko je ikad pokušao da kuva).To je potrebno,zato što će vam kasnije to preostalo brašno služiti da razvučete testo po radnoj površini ,a da se ne ulepite....Kada ste sipali brašno  u vanglu,udubite ga tako da izgleda kao vulkanski krater,napravite udubljenje u koje ćete staviti so,šećer,dva žumanca,tri kašike ulja,nadošao kvasac i pola litre mleka koje ima sobnu temperaturu.U tom smislu je najbolje da kada znate da ćete praviti krofne izvadite mleko iz frižidera kako ne bi bilo hladno,a ako ste impulsivni i sami sebe iznenadite odlukom da pravite krofne,najbolje je da  hladno mleko prvo sipate u jednu posebnu posudu tako da npr.400 ml mleka iz frićidera pomešate sa 100ml vruće vode i,eto odmah imate mleko sobne temperature.Ništa se neće primetiti u ukusu krofni!

Dakle ispred vas je vangla sa svim sastojcima koji su potrebni,uzmite varjaču i krenite da mešate sastojke lagano u koncentričnim krugovima sve više zahvatajuću brašno.Osetićete da postaje sve teže da mešate testo varjačom,ali izdržite taman toliko da testo koje mesite izgleda kompaktno i da se  prave oni tzv.šklobuci,tj.mehurići vazduha.Dakle,važno je da shvatite da je momenat kada prestajete da mesite testo onaj kada je testo gusto,pojavljuju se mehurići,testo prosto diše,i nemojte se plašiti da niste uspeli ako je testo i dalje veoma lepljivo.Sve je baš kako treba.Sada ga lepo pokrijte čistom kuhinjskom krpom i stavite na toplo mesto.Ako je potrebno da mu obezbedite prijatnu toplotu da ono naraste,jer recimo u kuhinji trenutno ne spremate ništa drugo,pomoćiće vam ako vanglu sa testom stavite na šerpu sa vrelom vodom,tako će brže na toploti pare da naraste.Međutim,najčešće je dovoljno da bude samo u toploj prostoriji....

Pola sata kasnije,provirite ispod krpe.Kakvo je? Jel naraslo,Jel došlo do ivica vangle,jel bar dva puta veće od onog što ste pre pola sata ostavili?Ako je tako sad je vreme da nastavite dalje.Ako ne,sačekajte još malo.Vaše krofne zaslužuju strpljenje.

Sad kad je testo poraslo,po stolu ili radnoj površini kuhinje koji su čisti i suvi poprašite preostalo brašno iz kese.Zatim varjačom ili rukom iz preokrenute vangle izvadite testo.Ono je lepljivo ali vi ćete ga samo ovlaš promesiti po posutom brašnu,ne trudeći se da ga nešto stiskate i mesite.Činite to kao da vam je cilj da ga sa svih strana dohvatite brašnom kako ne bi bilo lepljivo jer hoćete da ga razvučete oklagijom.Kada ste dobili takvo testo,sada uzmete oklagiju i ne pritiskajući snažno,već sve lagano i nežno razvucite testo ravnomerno tako da bude  debljine otprilike 8 mm.Kažem otprilike,nećete sigurno meriti debljinu,ali od oka procenite da bude nešto malo  tanje od 1 cm.E sad smo skoro tu,kod krofni!

Kada ste razvukli testo na željenu debljinu,stavite na šporet šerpicu u kojoj mogu da se prže tri krofne i naspite što bi se reklo dva prsta ulja.Uključite ulje da se greje,ali ne na najaču temperaturu,već npr. na dvojku.Zatim uzmite čašu kojom ćete «vaditi» krofne i to tako trudeći se da maksimalno iskoristite razvučeno testo.Znači trudite se da čašom odvojite krofnu,ali je ostavite na mestu,odmah do nje drugu,tako da bude što manje testa koje ćete vaditi kao višak između krofni.Taj višak samo stavljajte pored,ne bavite se njim jer dok ovo radite,greje vam se ulje na šporetu.Otprilike kada «izvadite prvih 10 krofni proverite ulje da li se zagrejalo.Najbolji način da to odredite je ovaj koji sam pronašla na sajtu «Coolinarka»,gde jedna dama otkriva da je temperatura ulja idealna za prženje krofni onda kada u ulje umočite dršku varjače i kada ono krene da peni oko nje.Drugi način je da jednostavno probate prvu turu od tri krofne pa će vam se samo reći....Ali još nismo stigli do prženja!

Ako je ulje dovoljno ugrejano za prženje uzmite prvu krofnu,stavite je ispred sebe na onu istu površinu na kojoj ste razvukli testo i blago je stanjite oklagijom,zatim to uradite i sa drugom i trećom.Stanjite je tako da je blago razvučete na debljinu oko pola cm,nešto malo deblje nije greška.Sada prvu krofnu spuštate u ulje tako da je površina krofne koja je bila odozdo,tj,na radnoj površini okrenuta gore.Dakle ona površina koju ste gledali dok ste je nežno razvlačili ide prva na ulje...Odmah tako postupite i sa preostale dve.Sada gledajte šta se dešava.Da li rastu? Super ,tako i treba.Neka raste brže neka sporije?Nije greška,sve će na kraju kad ih okrenete u ulju viljuškom,narasti.Da li dobijaju zlatastu boju?Odlično!Da li su naglo potamnele?Ništa strašno,samo je ulje bilo previše vrelo,umerite temperaturu.Tačno ćete posle nekoliko isprženih krofni znati koliko je potrebno da ulje bude toplo.Kada vidite da su porumenele s jedne strane , okrenite da se prži i druga strana.U početku ćete nestrpljivo okretati krofne,pa ćete više puta vraćati da se prže i sa jedne i sa druge strane,ali brzo ćete uvideti koliko je tačno potrebno da se krofna isprži tako da ima zlatnu boju prženog testa i beličasti obruč po sredini.Ovo je opis kako izgleda krofna spolja.Kad su ispržene slažite ih u jednu tepsiju prekrivenu salvetama koje će upijati višak masnoće.Kad popunite red pospite ih šećerom u prahu.

Tako dok se jedne krofne prže, druge vadite iz testa,dodatno ih razvlačite na debljinu oko pola cm.Prava ste kuvarica ili majstor za krofne,sve pršti oko vas i širi se miris koji će sve ukućane dovesti u kuhinju.Ostatke testa blago zamesite ponovo trudeći se da testo samo spojite kako biste ga ponovo razvukli.Nemojte ga puno valjati po brašnu,stiskati i mesiti,jer će biti tvrdo.Od tih restlova ,kada ih ponovo umesite i razvučete napravićete još 6-8 krofni ali ove neće imati savršrn oblik kruga jer ćete se truditi da dok ih»vadite» maksimalno iskoristite testo.Tako ćete praviti razne oblike,hteli ili ne,a uvek će se posebno dopadati najmlađima.

Kada ispržite sve krofne ,pošećerite ih i poslužite znaćete da ste uspeli ako je vaša krofna meka,iznutra gotovo šuplja,nije masna,natopljena uljem,već mirisna i neodoljiva.Vaše krofne su uspele ako nestanu za tren oka i ako vas budu pitali kad ćete ih ponovo praviti.

Ako niste uspeli,posle ovako detaljnog opisa,dođe mi da dođem kod vas i da ih lično napravim!Ipak ne odustajte posle prvog puta ,krofne su magične,neodoljive,a koliko takvih stvari poznajete?

Na kraju predlog da istopite čokoladu za kuvanje na način kako pripremate glazuru za kolače(pogledajte moju arhivu,sigurno sam pisala i o glazuri) i da jedan deo krofni prelijete čokoladom ili ih jednostavno umačete u čokoladu,dok ih jedete...sa mlekom.

Napomena:Prilikom prženja smanjuje se količina ulja pa povremeno dodajte da ga ima dovoljno da krofne plivaju u njemu.Znajte da dosipanjem ulja rashlađujete njegovu temperaturu,pa uvek malo sačekajte da ulje dostigne optimalnu zagrejanost.Takođe,u toku prženja taloži se na dnu šerpe višak brašna koje če sigurno početi da tamni i zagoreva ako se smanji količina ulja,a tada se i neprijatno oseća.Izbegnite ovu neprijatnost dovoljnom količinom ulja u šerpi.Takođe želim da vam kažem da preporučujem manju posudu za prženje zato što tako trošite manje ulja .

Na kraju ovog recepta želim da se zahvalim svim onim divnim ženama koje objavljuju svoje recepte na hhttp://www.coolinarika.com/recepti  jer sam krofne naučila da pravim zahvaljujući njima.Ja sam se potrudila da vam prenesem svoje iskustvo i način na koji sam ja uspela da ih napravim.Nadam se da sam bila slikovita i da ćete uspeti već u prvom pokušaju.Pozdrav svima i majistorima i početnicima! 

GDE JE PROBLEM TU JE I GURU

Gde je problem tu je i guru
(a vi se nedajte nadmudriti)



Danas kad imamo mogućnost da putem interneta odmah saznamo odgovor na pitanje koje nas muči,dakle šta god da je u pitanju,sve češće se nađemo na stranputici iako nam se to u prvom trenutku ne čini tako.Dakle,po ko zna koji put, mudrost sročena u narodnim poslovicama sačeka nas na kraju tih lutanja u traganju za odgovorom:što je brzo to je i kuso!

Recimo da ste samo iz zabave uradili numerološku analizu na nekom od mnogobrojnih sajtova koji tu uslugu i navodnu zabavu nude besplatno vrlo lako ćete postati žrtva, dozvolite mi da upotrebim jednu tako popularnu formulaciju u zemlji Srbiji,svojevrsne astrološke mafije.Vi onako iz zabave date svoje podatke koji su neophodni da se uradi numerološka analiza i vrlo brzo dobijete tzv .čitanje vašeg lika i dela...ali....samo će vas zainteresovati taman toliko da odmah mogu da vam ponude celokupnu sliku vaše prošlosti,budućnosti i sadašnjosti po vrlo povoljnoj ceni koja se kreće od nekoliko desetina do stotina dolara.Naravno određenu dozu lagodnosti prilikom čitanja ovih poruka možete imati samo ako ste osoba bez problema,savršeno dobro stojite na zemlji,što bi se reklo,na obe noge,zdravi ste ,imate savršene odnose s drugim ljudima,posao cveta,jednom rečju pravi ste alhemičar života....Svi ostali smrtnici,koji i nađu ove sajtove,žarko žele da zavire u svoju budućnos želeći da otkriju da li sadašnje muke vrede bola i patnje,nerviranja i stresa,jer čovek sve lakše može da podnese ako se neželjenim zbivanjima nazire kraj.Zatim, recimo,platite uslugu koju vam nude po nekoj simboličnoj ceni ili rešite da se baš potrošite i platite sve moguće što su vam ponudili....retko da će se tu završiti njihova ponuda.Da,dobićete čitanje koje su vam obećali koje će sada biti nešto detaljnije,ali uvek će se nači još nešto što zahteva dodatnu analizu i vaše dodatno trošenje ionako teško zarađenog novca.Neki od ovih prevaranata imaju i više sajtova pod različitim imenima,tako dobro urađene programe koji će vas danima zasipatai sa brižnim porukama kako ako nešto ne preduzmete hitno,o čemu će vas oni posavetovati, možete propustiti priliku koja se javlja jednom u sto godina ili već tome slična uvijena zastrašivanja.Pretpostavimo da ste osoba od integriteta i da se u tom trenutku ta priča za vas završila,jednostavno to vas ne zanima više,videli ste šta su imali da ponude i kraj!Ali,ne!pogrešili ste,još u onom trenutku kada ste zaboravili da morate da se «unsuscribe from mailing list»,dakle morate se skinuti sa njihove liste adresa na koje šalju svakodnevno mejlove.Sada če vas navodno besplatno podučavati numerologiji ali će vam uvek ubaciti link gde se dešavaju amejzing stvari ,kao što su «Human game»,Mind movies,Inscribe yourself,low of atraction,a sve su to kao nekakve tajne koje poznaju izvesni gurui za sreću . Ovi gurui otvoreno govore kako su se godinama bavili selfinpruvmentom(samorazvojem) i onda su odjednom spoznali tajnu života u sreći, bogatstvu i raskoši u svakom pogledu i da zaradjuju enormne sume novca od prodaje svojih tajni svim ostalim nesrećnim smrtnicima ,kako bi i oni,odnosno mi koji zalutamo u njihove začarane šume postali bogati,moćni ili već šta god želimo! Najluđe od svega što sam pronašla je nekakavo učenje «Quantum jump» ,e to je komedija!Paralelni svetovi....Možda je ludje i bezobraznije «Human game» gde čovek vrlo ubedljivo,a tako svi ti gurui i rade,iznosi tezu da smo na ovaj svet došli kao igrači u «Human game»-u i da je naše više biće pristalo na sve nevolje koje nas snalaze jer je jedini način da kao savršeno biće ispunjeno beskrajnom srećom oseti bilo šta osim te čiste sreće,upravo kroz naš lićni život koji mislimo da živimo.Tu se postavlja pitanje,ako smo igrači,tj.figurice koje pokreće naše sopstveno više biće,da li je naša stvarnost samo obmana,da li išta od svega oko nas postoji i ako je tako zašto bi imalo smisla učiti pravila igre kojima ćemo izigrati postavke human game-a,što praktično nudi ovaj guru za velike pare,kako bi smo navodnu moć i savršenstvo sopstvenog višeg bića upotrebili za postizanje blagostanja u životu.Zar time praktićno ne govori kako mi ,koji smo fiktivni likovi neke igrice božanskih bića možemo da ih svojom mudrošću nadigramo? Verovali ili ne, ta mašinerija trgovine srećom funkcioniše!Ovi gurui drže predavnja i zgrću milione prodajući šarene laže! Eto koliko je nesrećnog sveta i opet ona narodna mudrost:dok je ovaca biće novaca!

Naravno niko nije kriv što ste vi prvobitno pronašli njih jer ste bili znatiželjni,ne daj bože očajni,jer oni nude robu, a vi ste samo kupac koji nije bio prisiljen na kupovinu....Međutim ako zavirite u svoje kupatilo pronaćićete šampone ,regeneratore,pakovanja za kosu,pastu za zube,detrdzent,omekšivač za rublje,sredstvo za ribanje ,tzv abrazivno sredstvo za ribanje i sredstvo za pranje WC šolje kao i dezodorans za WC šolju, onih proizvođača koji se najviše reklamiraju dok gledate svoju omiljenu seriju,film ili npr.vesti.Jeste li primetili,čim počnu vesti imate blok reklama sa nezaobilaznom pričom o ulošcima za menstruaciju...Sve su to proizvodi tri u jedan brilijant intelidzens!Alo,imali koga?Ko će da mi kaže da nisam naterana da kupujem sve te stvari!Ko će da mi kaže da mi je sve to potrebno i ko samo smišlja ono : CILIT BENG!,čoveče načisto su nas izludeli marketinški magovi!E,tako isto svI mogućI MAGOVI,koje susrećete u stvarnom životu ili internetu kojima je za cilj da prodaju maglu,nama koji smo najviše u toj magli,koriste perfidne metode manipulacije našim rasuđivanjem i praktično, kad pomislite da ste pronašli nekog ko vam nudi rešenje problema,nećete dobiti ništa ,osim što će guru produžiti dalje svojim putem i vašim novcem.Tako ,dolazimo do još jedne opštepoznate mudrosti koja govori o tome da kada se sretnu iskusan bez novca i neiskusan sa novcem,ovaj drugi preuzima ulogu onog prvog.To bi smo mogli umotati i na drugačiji način, kao kad je učenik spreman pojavi se učitelj i onda učenik postaje učitelj....Tako to otprilike funkcioniše,neko se načita razne literature iz oblasti religije,filozofije,psihologije,doseti se da sve to smućka na svoj način i napravi recept za sreću i uspeh,a to je baš privlačan kolač! Svi bi mi malo probali taj slatkiš!

U jednoj maloj knjižici koju možete kupiti u crkvi ili nekom našem manastiru po simboličnoj ceni, iznete su misli oca Tadeja.Kao što vidite, ja sad ne mogu da vam kažem ko je te misli zabeležio, osim da znam da se radi o jednom novinaru koji je vodio nekoliko razgovora sa ovim našim duhovnikom,a to je upravo dokaz da je knjižica i napisana da bi smo pronašli pouke u njoj ,a ne kao lična promocija autora ovih zabeleški.U prilog tome ide i činjenica da je novac od prodaje knjižice namenjen obnovi jednog srpskog manastira.U toj knjižici koja je riznica smirujuće i prosvetljujuće mudrosti i sigurna sam da je nećete čitati samo jednom, izneta je suština velike istine : KAKVE SU TI MISLI ,TAKAV TI JE ŽIVOT. Nije li to sve ono što gurui prodaju kao tzv.»low of attraction» i «Secret».Zatim čitajući klasične filozofe,razna religijska učenja,otkrivamo kako su ovi gurui vešto prisvojili sve opštepoznate ideje velikih mudraca i sve to smućkali i umesili u instant pitu koju čim platimo i pojedemo doživimo prosvetljenje koje će nam omogućiti da i mi umesimo svoju skupocenu pitu i plasiramo je na tržište...Sad možemo da se zapitamo,ako je jasno ko su ovi gurui,pa ko smo to mi kojima je to sve namenjeno,zar zaista padamo na takve fore?

Na internetu možete postati i žrtva sopstvene lenjosti.Sve je više tekstova u kojima se prepričava i analizira književno delo koje je sastavni deo obavezne lektire.Tako recimo možete naći mnoštvo obrađenih tema u vezi sa nekim delom pa ako ste učenik ne morate da čitate,niko neće primetiti...Tako se ostvaruje ona večita težnja da nešto dobijemo za ništa.Možemo i da se zapitamo koliko smo izgubili za nešto malo što smo dobili i kolika je stvarna šteta.Recimo,meni se često dešava da čitajući neko delo otkrijem odgovor na problem koji me stvarno muči u tom trenutku.U Koeljovom Alhemičaru neprocenjivu dragocenost predstavlja rečenica u kojoj se govori da pravim alhemičarem možeš postati samo onda kada u stvari želiš da izmeniš sebe i postaneš takvo biće koje sve što dodirne pretvori u zlato,odnosno da alhemičarem nikada nije postao onaj koji je bio vođen samo željom da stvara zlato od svega....Nije li to dragocena misao koju lako možete ispustiti živeći površno i konzumirajući instant znanja....Takva rečenica postoji i u delu vladike Nikolaja,»Misli o dobru i zlu»,gde se kaže da ako želite da izmenite svet prvo morate da izmenite sebe.Zar je potreban komentar?Zar nas ove misli ne vode dalje drugim mudrim ljudima i na kraju velikoj narodnoj mudrosti na koju smo izgleda oguglali od silnog googlovanja...

Mudrost,istina,znanje je svuda oko nas.Pitanje je koliko smo otvoreni,koliko smo prisutni i staloženi da je primimo,da je čujemo,da je prepoznamo.Da li slušate ljude koji vam pričaju ili neprestano upadate u reč pokušavajući da proturite rečenicu koja počinje sa :»A ,JA...»Koliko sati dnevno gledate tv?Kada ste poslednji put pozvali roditelje ili ako živite s njima,kada ste poslednji put poželeli da se posavetujete s njima?Da li su vam epp džinglovi,tri u jedan, isprali mozak,da li ste redovan posetilac shoping molova,kada ste poslednji put sedeli kraj reke i saživeli se s prirodom?Kada ste poslednji put učinili nešto stvarno humano,plemenito,a da to ni na koji način nije pothranjivalo vaš ego?

Naravno,nisam ja protiv interneta,protiv obilja informacija koje su nam na raspolaganju upravo zbog razvoja nauke i tehnike.Mnogo korisnih stvari i brže i jednostavnije možemo saznati upravo zbog tog tako lako dostupnog obilja.Ono u čemu ja prepoznajem problem jeste odsustvo selektivnosti kod nas koji sve to konzumiramo jer je dostupno,obilno,lako.Najviše me brine nedostatak selektivnosti za koji smatram da potiče od prevelike brzine kojom živimo naše živote i odsustva tako bitne osobine zrelosti,sposobnosti odlaganja zadovoljstva,odnosno sposobnost odlaganja zadovoljenja neke potrebe u korist promišljanja.U tom smislu bilo bi lepo pročitati Kunderino «Usporavanje».

Da li pravljenje krofni može dovesti do iznenadnog uvida u tri bitne stvari koje će vam promeniti perspektivu iz koje ste posmatrali svoj život?Da, može,kao i svaki drugi uspeh, postignuće do koga ste došli iskustveno ili sopstvenim razmišljanjem.Onog trenutka kada uspete u nečemu što ste želeli i kada zakoračiti na viši stepenik i krenete dalje sa tog mesta gde ste boravili zaglavljeni u problem koji ste želeli rešiti osetićete čistu sreću i zadovoljstvo kakvu ne nudi ni jedno instant rešenje.To su ti momenti sreće kojima težimo,to su ti mali delovi mozaika koji slažemo u sliku našeg života,samo što svaki delić ne može biti i deo centralnog lika koji slažemo.Neki delići su samo pozadina,neki su deo neba,neki su deo detalja koji nisu ni nužni za lepotu slike ali slika je naša i kada je budemo sklopili važno je da imamo šta da vidimo i da na kraju budemo zadovoljni.

O tome ću pisati sledeći put jer sad idem da pravim najlepše krofne na svetu,što će sigurno okupiti celu moju porodicu oko stola,što će sigurno dovesti do razgovora i uživancije zbog čega vredi živeti ovaj život,a to zadovoljstvo ne može mi niko kupiti,platiti,prodati ili oduzeti....Mmmm,krofne,vruće.s čokoladom ili posute šećerom u prahu,moja deca,moj muž,moj pas,moj mačak,moja topla kuhinjica,ja,anonimni autor tog događaja,koga će se moja deca sećati u nekoj dalekoj budućnosti,kad god zamirišu krofne!

Tako ti je to kad je čovek domaćica

Tako ti je to kad je čovek domaćica
(a čitaju se knjige pred spavanje)

Pre nekoliko godina neki novinar je za vesti pravio prilog o jednom divljem romskom naselju čiji se žitelji,a imah ih prilično,vodom snabdevaju sa jedne česme koju su vlasti napravile za njih u jeku neke izborne kampanje.Političari bili i slikali se sa srećnim stanovnicima i otišli....Naravno da je težak život kad nemate vodovod i kad idete do nekakvog puta izvan samog naselja po vodu.Taj novinar, mlad čovek, možda još student,  pita ove mučenike kakav im je život, jer eto moraju da donose vodu u kantama do svojih domova.Ljudi se žale svako iz svoje perspektive, a moje srce je najviše dodirnula jedna starija žena,ili je samo tako izgledala, kada je na pitanje koliko vode dnevno donese u svoju kuću,odgovorila: «Pa znaš kako,treba mi za suđe,za kuvanje,za umivanje,za decu,za svašta mi treba,pa dovučem jedno triest litri,znaš kako ti je, kad je čovek domaćica».E , to Č O V E K DO M A Ć I C A je genijalno rečeno,gotovo da govori sve, kao vrsta u klasifikaciji biljnog i životinjskog sveta,kao element u medovljevoj tabeli,jasno i precizno formulisano i izdvojeno kao zasebnost.Od tada kad god me neko pita kurtoazno, kako sam, dakle bez stvarne želje i da sazna kako sam zaista,ja kažem tu rečenicu:» znaš kako ti je kad je čovek domaćica» i uvek se nasmejem jer ta formulacija mami osmeh iza koga može da se napiše roman pun i gorčine , i humora, na temu «Kako sam dospela ovde» sa nastavkom «Što sam tražila to sam dobila».
Milioni žena na svetu jutros su se probudile kao Čovek domaćica ,milioni žena jutros su otišle na svoj posao i posvetile se svom zvanju ali kad se vrate kući zaviriće u svet Čoveka domaćice,a samo mali broj je onih žena koje u taj svet nisu zavirile ovoga jutra jer za njih radi neka Konsoela, koja pripada najugroženijoj skupini žena jer ona ne samo da je Čovek domaćica već joj je to i zanimanje....Namerno sam upotrebila formulaciju: «najugroženija skupina» jer želim da izbegnem vezivanje ličnog doživljaja sreće sa određenim društvenim statusom.Niko nije srećan ili nesrećan zbog toga što se bavi određenim zanimanjem ali sigurno da određeno zanimanje može bitno uticati na kvalitet života, a samim tim i na osećaj zadovoljstva sobom.
Jedna pametna amerikanka napisala je čitav niz knjiga koje se bave ličnim doživljajem sreće i jedan od njenih principa sreće glasi otprilike ovako:sve što nam je potrebno da budemo srećni već posedujemo u sebi i samo je stvar umeća ili perspektive da to i prepoznamo ili uvidimo.Dalje ona tvrdi kako nam ništa spolja ne može garantovati sreću jer svet i okruženje u kome živimo je u stalnom procesu menjanja pa se tako i okolnosti našeg malog sveta u kome živimo neprestano menjaju.Tako ako vezujemo svoju sreću za spoljašnje stimulanse nemamo čvrstu sponu niti garant sreće,jer sve što imamo možemo da izgubimo,a sve što nemamo teško možemo privući u onoj meri koja bi zadovoljila naš apetit za tako koncipiranom srećom.
Jutros sam se probudila, ko zna koji hiljaditi put, kao Čovek domaćica i prva misao mi je bila :»o,ne ,opet dan mrmota»druga misao mi je bila:»mrzim ovaj svet»,treća misao mi je bila:»kupatilo mi je zauzeto,opet!»četvrta misao mi je bila:»šta da obučem,sve mi je malo,ugojila sam se užasno»!Probudila sam se neraspoložena,besna,nezadovoljna,u mojoj glavi su se užasnom brzinom smenjivale negativne misli i u jednom trenutku osećala sam se kao da mi je mozak ispunjen bukom slično onoj koja može da se čuje kad je radio na frekvenciji koja hvata više stanica,kad ništa ne čujete i ne razumete osim poneku reč ili glas.Sela sam na krevet i pomislila kako sam dospela ovde,šta mi je,zbog čega se tako osećam,šta ja u stvari hoću?Sedela sam tako i pokušavala da ugasim buku u svojoj glavi.Pogledala sam napolje i ugledala predivno sunčano jutro,krošnju moje breze koja se presijavala na suncu,čula sam ptice i ugledala svoj odraz na staklu vrata od terase.Svideo mi se taj prizor,bila sam lepa,istina nisam baš gradjena kao Naomi Kembel ali bila sam lepa sebi...Onda je moj um počeo da prima čitav niz pozitivnih utisaka:videla sam zavese koje sam sama napravila,baš onakve kakve sam želela,moj baldahin koji sam sama napravila baš onakav kakav sam želela,urednu i lepu prostoriju koja je takva jer ja radim na tome.Sve negativne misli su utihnule i meni se otvorio prostor da vidim lepotu oko sebe...tada sam pomislila da zaista jeste tako,da lični osećaj sreće jeste jedina stvar koja je merodavna ,da sreću nosimo u svom srcu ali je ne vidimo i ne osećamo tako često jer su nam oči uma zaslepljene mnoštvom informacija kojima nas bombarduju mediji i čitav spoljašnji svet koji kreira ljudsko društvo i kao takva kreacija nameće nam ideal objektivne sreće.Objektivna sreća je model sreće koji je kreiran od strane interesnih grupa ljudskog društva, a koji do nas dolazi putem medija ,a najčešće televizije.Da je to tako pogledajte najobičniju reklamu za recimo sladoled,nećete pogrešiti ako obratite pažnju na reklame za anticelulit sredstva,šampon za kosu,automobile.To su samo banalni primeri koje prima naš mozak ,a takvih utisaka u toku dana nakupimo na hiljade....I onda se pitamo zašto želeći sve ono što nemamo bivamo toliko frustrirani da ne opažamo kako život koji imamo prolazi ,a da nismo ni primetili njegovu stvarnu i već prisutnu lepotu.Žudeći za stvarima koje nemamo mi praktično gubimo kontakt sa samim sobom,našim stvarnim bićem,sa nama onakvi kakvi jesmo,jer želimo da se uklopimo,želimo da budemo deo zajednice,jer mi i jesmo društvena bića,to nam je u prirodi,ali smo zaboravili na našu individualnost i na činjenicu da su upravo drugačiji ljudi,pojedinci sa originalnim idejama pokretali svet i pomerali granice.
Tako sam jutros, iako sam se po ko zna koji hiljaditi put probudila kao Čovek domaćica,uz vrlo malo napora,uspela da otvorim oči svog uma i shvatila sam nekoliko stvari.Ja sam doživela tzv uvid,imala sma osećaj da vrlo jasno vidim stanje stvari i da sam primila znanju istinu koja se odjednom ukazala kao celovita.Uvid se razlikuju od običnog zaključivanja po svojoj kompleksnosti,to je osećaj kao da ste složili delove mozaika koji su bili razbacani svuda oko vas i odjednom vidite da složeni daju sliku nečega što pre toga niste mogli videti,jer ste gledali samo njegove nasumično razbacane delove.
Prvi od njih je da sreća nije nešto što dolazi iz spoljašnjeg sveta,niti da ima uzrok u materijalnim stvarima ili opšte propagiranim modelima načina na koji treba da živimo:kako izgledamo,kako se oblačimo,koja kola vozimo,u kom kraju živimo i koliko nam je luksuzna kuća...Sreća je nešto što nosimo u svom srcu kao jedino neotuđivo dobro koje je u potpunoj kontroli našeg uma.
Drugo,još važnije jeste da pojam sreće ne možemo da sagledavamo iz dva ugla:objektivog i subjektivnog,iz jednostavnog razloga što sreća i ne postoji kao nešto objektivno u spoljašnjem svetu što se može dosegnuti nekakvim postignućima.Sreća je individualni osećaj i kao takva svojstvena je svakom čoveku bez obzira na spoljašnji svet.Lični osećaj sreće je pravo svakog čoveka da uživa u lepoti svog života kakav ima i podsticaj da unapređuje svoj život kako bi takvih momenata bilo sve više i više...Naravno ovde postoji samo jedno Kantovo ograničenje u vidu njegovog etičkog principa da se sloboda jednog čoveka završava na mestu kad uživanje te iste slobode ugrožava slobodu drugog čoveka.Dakle sreća je uvek subjektivni osećaj jer samo kao takva postoji.
Treće saznanje me je jako obradovalo ,a odnosi se na činjenicu da je lični doživljaj sreće stvar percepcije pojedinca.Dakle ja sam se jutros probudila mrzeći ceo svet,sa jasnom predstavom o sebi da sam Čovek domaćica i da mi predstoji još jedan dan mrmota.Probudila sam se sa svešću da sam debela i ružna zaparložena domaćica koja nema šta da obuče jer je takva i kojoj je kupatilo zauzeto kao i obično.Onda kada sam primirila svoje uzavrele misli i počela da opažam lepotu oko sebe predamnom se ukazao čitav jedan svet koji je bio tu i pre nekoliko trenutaka ali ja ga nisam želela videti.Ovo me je dovelo do uvida kome se toliko radujem ,a to je da se lični osećaj sreće može vežbati.Ako polazimo da svako od nas nosi sreću u sebi kao nešto što nam je dato životom,onda posedujemo i mehanizme da taj osećaj sreće i dosegnemo.Dakle moje pravo da budem srećna je nešto najdragocenije što imam,to pravo i moje prirodno svojstvo je neotuđivo.To što sam zaboravila svoju imanentnost nije ništa posebno jer milioni ljudi je nesrećno ,depresivno,samoubilački nastrojeno,živeći život izvan sebe u spoljašnosti koja ima svoje standarde.Ono što je posebno i jedinstveno ,a samim tim i dragoceno jeste moja mogućnost da ponovo naučim da budem srećna.Dakle sreća se može vežbati.Mnogi stručnjaci koji se bave samorazvojem upravo tvrde da se razvijanjem sposobnosti pozitivnog mišljenja razvija i ljudska sposobnost da svet sagledava iz perspektive gde se svako iskustvo smatra dragocenim korakom u razvoju ličnosti.Kada prihvatimo život na takav naćin nevolje neće biti sila koja nas ruši već izazov koji nas jača,prosvetljava i uči da budemo bolji ljudi.Dakle lako je biti nesrećan,dovoljno je samo se prepustiti nevoljama sa kojima se svakodnevno susrećemo.Teško je uprkos nevoljama koje su tu svuda oko nas sačuvati osećaj sreće i sposobnost da se radujemo svakom danu koji je jedan jedini i neponovljiv.
Dakle sa srećom je slično kao i sa smehom.Ako ste nekad probali da se smejete na silu,onda znate o čemu se radi.Probajte sad da se smejete i videćete da ćete početi zaista da se smejete do suza...Probajte da nađete svoje pozitivne misli i sagledavajte svaki dan iz te perspektive i videćete gde će vas to odvesti.
Ja trenutno osećam polet i zadovoljstvo jer sam se danas susrela sa sobom i moje unutrašnje biće mi je reklo da živeći svoj život Čoveka domaćice ništa nisam izgubila,još uvek mogu da razmišljam o dubokim i filozofskim temama,još uvek mogu da saznajem dragocene istine,još uvek mogu da se razvijam u svakom pogledu.Danas sam srećna uprkos lošem početku dana jer sam shvatila da sam ja gospodar svog života,sreće i slobode i da je pitanje moje lične hrabrosti i odlučnosti koliko ću od svega toga uzeti.
Četvrti uvid je da smo podjednako gospodar i negativnih uticaja spoljašnjeg sveta na naš lični osećaj sreće.Kao što mogu da svesno vežbam pozitivne misli tako mogu namerno i smišljeno da smanjim upliv negativnih utisaka koji nadiru iz spoljašnjeg sveta.Tako možemo biti vrlo selektivni u izboru onoga što ćemo primati kao informaciju bilo da se radi o medijima,bilo da se radi o prijateljima i ljudima u našem okruženju koji žarko žele da ispričaju sve svoje probleme,da vam sopšte morbidne dogodovštine o kojim su slušali ili čitali ili su to baš danas videli....Naravno da živeći sa drugim ljudima ne možemo da se opredelimo samo za priče o lepim stvarima ali stvar je našeg ličnog izbora koliko ćemo se uživljavati u tuđe probleme,sa koliko emocija ćemo primiti vesti o tuđim nesrećama...Ja sam naučila jednu vrlo dragocenu stvar o ljudima,a to je da većina voli svoje probleme jer koje god rešenje ponudite,a ima ih najčešće mnogo,oni ga odbijaju kao neprihvatljivo iz hiljdu razloga.Shvatila sam da svi ljudi nisu spremni da se suoče sa problemima kako bi ih razrešili.Naprotiv njihovi problemi su se vremenom pretvorili u sigurno utočište u kome nema rizika da će doživeti neku novu vrstu bola.Sve dok je bol koji čovek podnosi podnošljiv i omogućava bilo kakvo prihvatljivo funkcionisanje mnogi neće imati hrabrosti da se suoče sa svojim problemima.Zato je jako važno da znate da prepoznate takve pojave i da svoju energiju ne trošite na uzaludne stvari.Naučite da poštujete probleme vaših prijatelja kao deo njihovog života ali pokažite gde su granice do kojih ste spremni da idete u pružanju podrške drugima,tako učite druge da poštuju vaš život .S druge strane nevolje sa kojima se susrećemo,a ničim nismo u mogućnosti da ih sprečimo takođe možemo neutralisati načinom na koji ih prihvatamo.Dovoljno je smo pomisliti da je nevolja koja nas je snašla samo jedan stepenik na putu kojim se krećemo i da verujemo da posedujemo sposobnosti koje će nam omogućiti da je pređemo i nastavimo svoj put.Tako posmatran problem postaje izazov ,a ne nepremostiva prepreka.
Peti uvid koji proističe iz svih prethodnih jeste da je lični osećaj sreće stanje kojem težimo i koje iziskuje rad na sebi i stalni kontakt sa sobom.To je veoma odgovoran i težak posao i kao svaki takav rad zahteva disciplinu.Disciplina je korisna stvar u svemu jer vodi organizovanosti,a to nije ni malo lako postići.Kao kad vidite prelepu ženu sa zategnutim telom i pomislite :»Blago njoj ,bog joj je poklonio lepotu»....A možda niste ni pomislili koliko vremena u napornom vežbanju provodi svaki dan,koliko pazi na način ishrane i koliko se uopšte odriče radi takvog predivnog tela.Nikada ne možemo pouzdano znati šta je kome dato,a šta je zaslužio kao rezultat napornog rada.Ipak ako nam je nešto dato,kao pravo i imanentno svojsvo da budemo srećni,onda je pravi zločin izgubiti u nemaru takvo bogatsvo i još gore ne učiniti ništa da ga ponovo pronadjemo.
Za jednog običnog Čoveka domaćicu ovi uvidi su više nego dovoljni,a moj dan je već sada ispunjen i poseban u svakom pogledu,a još nije ni podne...



Na kraju,pitate se šta će ovaj tekst ovde,mislite da ste pogrešili adresu?Ne sve je u redu,na pravom ste mestu.Ovaj blog je moja soba u kojoj pišem recepte za one koji žele da nauče da kuvaju, pokazujući na ovaj način posredno da ukoliko je važe zanimanje domaćica jer ste trenutno nezaposleni,jer želite da se posvetite svojoj porodici ili je to stvar vašeg izbora,možete da se bavite sa hiljadu drugih plemenitih veština,a jedna je sigurno i veština oplemenjavanja sopstvene ličnosti.Ta mogućnost samorazvoja nije nužno vezana za status koji ljudi stiču pozicioniranjem u društvu,za količinu novca koji zaradjuju ili količinu novca sa kojom raspolažu....Mogućnost samorazvoja i sticanja uvida koji nam omogućavaju da život shvatimo bolje i da ga vidimo trodimenzionalno stvar je samoopredeljenja i potrebe da se neprestano razvijamo.Tako,ako danas budete za ručak pravili supu sa sosom od mirodjije i žuti kolač,imaćete mnogo slobodnog vremena da se bavite unapredjenjem sopstvene ličnosti...Možete da preispitate svoje odnose sa drugim ljudima,možete da razmislite o tome da li previše ugadjate deci i da li je vreme da ih učite da određene obaveze postaju njihova rutina i sastavni deo života u porodici,možete i da se posvetite sebi kako god želite.Jedino što je važno jeste život koji imamo i sadašnji trenutak.budućnost je u domenu mogućeg ,a prošlost je deo istorije.Umirite svoje misli i sagledajte sadašnji trenutak,pronadjite srećnu misao i to je sve što vam treba da poletite!