NAGRADA PONOVO!

HVALA JACAMACO!

Dobila sam nagradu ponovo.Pitanja su ista kao u prethodnom slučaju, pa se neću ponavljati...Ja je samo prosleđujem sledećim blogovima, a dobitnici kad ih budu peuzeli,mole se da odgovore na sledeća pitanja:
1. Zašto ste otpočeli blogovanje?
2.kako ste odabrali naziv vašeg bloga?
3.Koje su teme vašeg bloga?

Nagradu prosleđujem sledećim blogovima:

1.Bilo jednom u kuhinji, supermama,  http://bilojednomukuhinji.blogspot.com/
2.Džoli http://dzolistic.blogspot.com/
3.Jelena http://foodforthought-jelena.blogspot.com/
4.Maja http://kuvaricanatrapezu.blogspot.com/
5.Milin kuvar http://milajedraga.blogspot.com/
6.Svetlana http://mojanoblica.blogspot.com/
7. Marina http://365dayswithoutsweets.blogspot.com/
Molim vas da preuzmete nagradu...

Sve su to blogovi vredni pažnje,

KIFLICE

GENERALNA PROBA USPELA!

Moja najstarija ćerka u subotu slavi svoj 18 - ti rođendan, a ja već nekoliko dana razmišljam šta da napravim za posluženje.Pale mi na pamet kiflice, a tu sam totalni gubitnik jer do sada mi nikada nije uspelo da ih napravim tako da budu meke, mirisne, ukusne, neodoljive...Svaki moj poduhvat završavao se neuspehom: uvek su bile tvrde ko kamen, fil iscuri na tepsiju pa  dok se testo peče u rerni, kuću okadim onim neprijatnim mirisom spaljene materije koja je nekad bila sir ili dzem.

Da se razumemo, mogla sam i da odustanem od ove zamisli! Ja sam jedna prava gotovanka i najviše volim kad za žurkre i razna slavlja kupim sve što se kupiti može od onih koji to bolje rade od mene. Osim toga, pored kiflica, praviću još mnogo čega, tako da se njihovo odsustvo ne bi ni primetilo. Koliko mogu da zaključim po izboru pića koji je već pripremljen, žurka će biti koktel-party, pa računam ako prosečan omladinac na koktele reaguje kao ja, neće se mnogo ni jesti...

Međutim, ja navalila na te kiflice, moram pa moram, moram ili propast! Mislim, kad ću konačno naučiti da pravim kiflice, ćerka mi punoletna, pa krajnje je vreme!  E, što nisam bila takva po pitanju vežbi i redukcije telesne mase (i masti)!

Krenem da istražujem blogove mojih dragih koleginica. Odem prvo kod Maje, Majina kuhinja jer znam da ima odlična peciva, ali nekako se uplašim da ja to neću moći. Mislim Maja je k'o iz one pesmice:..."brašno sejem, kapica na glavi, mesim testo tako vešto kao pekar pravi..." Razmišljam, šta ako tu ima neka caka za koju Maja misli da se podrazumeva, šta ako ne uspem i ponovo se razočaram? Prosto sam imala osećaj da je to viši nivo umeća oko peciva!Odem i kod Joje: Jojini isprobani recepti  i opet  isto! Jednostavno su previše vešte za mene!

Na kraju odem kod Mamajac, Provereni recepti. Cook and bakes i tamo nađem njen recept za kiflice.E, tu sam odmah znala da sam našla ono što sam tražila!

Kao prvo i prvo, recept je pripadao njenoj mami, što znači da je već prilično isproban i kako je sačuvan, znači da valja. Odštampam recept i odjurim u kuhinju. Imam sve što mi treba!

Uradim sve kako je rečeno: recept za kiflice i objašnjeno na slikama i ...i... i... uspela sam 100 posto!

Ne samo da su lepe na oko, ne samo da su mekane kao duša, ne samo da su ukusne i mirisne, već su božanstvene i ne može se prestati jesti (to mu dodje kao neka mana)...

Posle sam videla da je recept poznat i šire, pa ga možete naći i na drugim mestima na internetu:Becook

Kao što se ovde može videti, iz mog primera, u kulinarstvu uvek možete napredovati i iznova otkrivati načine da savladate one oblasti kulinarstva za koje uporno verujete da nemate talenat!

Potrebno je samo da budete dovoljno samokritični pa da tačno znate koji je nivo vaše veštine i shodno tome da se opredelite za odgovarajući recept. Vremenom kako budete postajali veštiji u nekoj oblasti, prelazite i na zahtevnije recepte.

Praveći ove kiflice držala sam se recepta. Plašila sam se da mi testo neće biti dobro jer ga nisam baš puno mesila.Priznajem da je vrlo teško varjačom mesiti ovo testo, zabole ruke, pa sam u jednom trenutku sela i stavila vanglu u krilo i mesila ga varjačom, ne dugo, već tek toliko koliko je bilo dovoljno da se testo lepo sve sjedini i da počnu da se pojavljuju šklobuci vazduha.

Onda sam ga prekrila najlon folijom koju sam malo namazala uljem.To je potrebno zbog toga što kasnije kad testo naraste lako odvojite foliju od testa. Testo se tako neće zalepiti za foliju.

Rernu sam uključila na 180 stepeni tek kad je testo naraslo, jer nema potrebe da se rerna greje pre toga.Pekla sam kiflice tačno 20 minuta, bez upotrebe fena rerne.

Prilikom presipanja testa na radnu površinu iz vangle, neka vas ne brine što je testo žitko, puno rupica od vazduha i lepljivo.Na radnu površinu poprašite brašno,prespite testo i nemojte se puno baviti onim delom testa koje se zalepilo za zidove vangle. Samo ovlaš uvaljajte testo u brašno, bez nekog preteranog gnječenja i onda ga oblikujte u veknicu.

Tu veknu podelite na dva dela, pa jedan deo odložite na brašnom posutu radnu površinu, a drugi deo podelite na pet jednakih delova.To će vam najlakše biti ako i ovaj deo prvo oblikujete u veknicu i tupljim nožem označite mesta na kojima ćete seći.Tako imate mogućnost  da ispravite grešku ako vam se učini da su neki delovi značajno manji.Zašto je važno da testo delite na približno iste delove?

Zato što te delove razvlačite u krug debljine nekoliko milimetara, sečete tako razvijeno testo na 8 jednakih delova i ako su vam testa približno iste veličine, biće vam i kiflice iste veličine.Način na koji se savijaju kiflice lepo je objašnjen u receptu i nema bojazni da će fil prilikom pečenja,  iz kiflica curiti napolje. Ja sam prilikom stavljanja kiflica u tepsiju,blago ih savijala u polumesec, to sam negde pročitala...ko zna gde! Onda mi se desilo da je nestala moja  četkica za premazivanje peciva žumancetom, koju sam koristila u retkim prilikama, praveći kiflice u prošlosti...Ispostavilo se da je našla drugi smisao života jer sam je otkrila u ćerkinom priboru za crtanje, pa sam se snašla tako što sam kiflice premazala umućenim žumancetom koristeći svoje prste.Lepo, nežno, jagodicama...

Po drugim pitanjima ovog recepta za kiflice  nisam imala dileme pa verujem da je potpuno nepotrebno da bilo šta još kažem što se tiče mog iskustva sa prvim kiflicama koje su mi u potpunosti uspele.

Sada kada sam konačno uspela da napravim kiflice po ovom receptu,osećam se dovoljno spremnom da se uhvatim u koštac sa ostalim đakonijama mojih dragih blogerki.Tako zahvaljujem se Mamajac na receptu, a Maja, Jovana, Nale,Jasmina i sve one druge velike majstorice, stekle su novog poklonika peciva odlučnog da isproba sve što su ikad objavile!
Sad vidim da ja to mogu...

NAGRADA,NAGRADA,NAGRADICA DRAGA

Neocekivano, bas kad sam pomislila da padam u zaborav u svetu blogera, dobila sam nagradu od moje drage virtuelne prijateljice Jasne! U poslednje vreme ne pisem cesto na blogu pa je razumljivo  sto me drugi blogeri ne posecuju tako cesto ali na moje veliko zadovoljstvo moj Kuvar za pocetnike je nasao put do svojih citalaca, kuvara pocetnika, bas onih za koje je i napisan, pa sada sve cesce dobijam pozdrave i komentare od anonimnih citalaca koji mi javljaju da su napravili svoj prvi gulas ili pasulj i da su sasvim zadovoljni.Cesto su to i muskarci.
Ovu nagradu prihvatam s radoscu i zamislicu da sam je dobila za poduhvat kome sam se zaista s radoscu predala: pokazati svima onima koji ne znaju da kuvaju, a zele da nauce, koliko je to lako, jednostavno i korisno.
Iako nisam pisala na svom blogu,obilazila sam meni drage blogove.Moram da primetim da su njhovi autori napravili velike i kvalitetne pomake  u sadrzaju, fotografiji, dizajnu...Narocito me raduje sto su mnoge moje koleginice blogerke napravile iskorak u kvalitetu teksta tako da pojedini tekstovi imaju kvalitet studije na odredjenu temu, neki su nasli nacina da naprave serijal tekstova koji su tematski vezani, duhoviti i poucni...Bas sam se lepo nauzivala prateci razvoj mojih omiljenih blogova...
Sve u svemu, iako je vecina blogova nastala kao vid potrebe njihovig autora da se izraze, zabave i komuniciraju na jedan fantastican nacin koji  je omogucila savremena tehnologija, taj izraz licne potrebe, kao i uvek kada se nesto radi iskreno,  postao je jedno veliko opste dobro, jer je ulozen veliki trud i iskrena zelja da se odredjeno znanje ili pogled na svet prenese dalje, da se podari onima koji traze odgovore.
Ovom prilikom zelim da se zahvalim svim svojim citaocima, koji me posecuju redovno ili makar slucajno, na paznji i vremenu koje su posvetili mojim receptima i drugim tekstovima.
Svako jutro moj dan pocinjem pregledom statistike svog bloga i uvek se beskrajno obradujem kad vidim da me posecuju ljudi iz svih krajeva sveta.Najveca mi je misterija moj citalac sa Islanda...Vidim povremeno navrati na moj blog, znam da nas ima svuda po svetu, ali Island mi nekako deluje potpuno nestvarno...Mislim, Island zamisljam okovan ledom, a vi znate koliko ja ne podnosim zimu, pa stalno mislim na tog mog citaoca, da li mu je zima, sta uopste radi na Islandu kad postoji Florida? Dragi moj Islandjanine, ako budes citao ovo, molim te javi mi kako ti je tamo na Islandu i posalji neki recept...
Moja jutarnja kafica, pregled statistike bloga, postali su rutina u kojoj uzivam.Uzivam i dok citam moje omiljene blogove ali i kada sasvim slucajno otkrijem nekog potpuno novog i fantasticnog autora bloga na neku temu.Ovaj vid komunikacije omogucava mi da moj mozak uziva u mislima onih koji imaju sta da kazu, koji umeju da me zasmeju, nauce necemu,otkriju citave nove horizonte ili bar pokazu kako nisam sama ovakva kakva jesam: radoznala i zeljna znanja, postovalac reci sa znacenjem i dela koja su nastala ne zbog ega autora
vec iz ciste potrebe za stvaranjem.

Uz nagradu potrebno je odgovoriti i na neka pitanja:

Answer the questions / odgovori na pitanja
-Why did you start bloging? / zasto ste otpoceli blogiranje? Htela sam da vidim kako se to radi!
-How did you choose your blog's name? / kako ste odabrali ime za blog? Bilo mi logicno: Kuvar za pocetnike jer je kuvar za pocetnike,samo to i nista vise!
-Koje su teme vaseg bloga? / What's the topic of your blog? Najvise se bavim hranom ali ponekad mi se otme i neki stav,ponekad se smejem, a ponekad...pa takav je zivot, takav je i moj blog 


Ja nagradu prosledjujem:
1.Cook and bakes  http://mamajacooks.blogspot.com/  Ovaj blog  bas  pratim.Odusevljena sam tekstom za reform tortu, tri dana u plehu, fotografijama...obozavam Mamajac tvoj blog!
2. Achtung baby! http://cooktobe.blogspot.com/ Obozavam ovaj blog zbog specificnog pristupa i duhovitosti,a i zbog toga sto mi je njegova autorka rekla da izgledam kao da mi je u vrh glave 30 godina...iako imam 46...Pa, mislim, bas mi se dopalo misljenje...salim se, blog je odlican...
3.Cooking by Mirjana (Ruza 123)  http://ruza123-cooking.blogspot.com/ Draga sestro, svidja mi se tvoj blog i svo vreme se pitam jesi li Mirjana ili Ruza? Svidjaju mi se tvoji recepti, lepe su slike, sve u svemu prijatno mesto....
4.Jojini isprobani recepti  http://raznajela.blogspot.com/ Joja je ziva enciklopedija recepata, neumorno ih objavljuje,slika i cesto menja dizajn bloga...Ovaj poslednji je odlican, bar po mom ukusu...Dobitnica je velikog broja nagrada sto samo govori u prilog popularnosti njenog bloga,kvalitetu recepata,velikom broju raznovrsnih recepata...fantastican blog...
5.Last good day of the year  http://last-good-day-of-the-year.blogspot.com/ Fantastican blog, odlicni recepti propraceni lepom pricom.Lep napredak i razvoj bloga! Cestitam!
6.Coolinarija http://coolinarija.blogspot.com/ Nale ima fantastican blog, zanimljive tekstove,sto bi rekli englezi :"Great job!" volim da te citam, Nale i na Gradini i na Coolinariji...
7.Majina kuhinja http://majinakuhinja.blogspot.com/ Maja je bas lepo razvila svoj blog, ima odlicne recepte, a ja veoma volim njena peciva, pa preporucujem svima da je obidju...

Volim i Zoru i Zorine recepte ali ona je vec dobila nagradu pa ne bih da se ponavljam i naravno obozavam blog Around the world in favorite recipes  http://jasnaskitchencreations.blogspot.com/ ali od Jasne sam dobila nagradu pa ne mogu da je vracam !
Na kraju,ne mogu vise da nabrajam, a ostalo je bar jos 10 fantasticnih blogova koje bas mnogo volim i cesto posecujem...Nemojte mi zameriti...
Molim vas da preuzmete nagrade i moje citaoce da obidju ova fantasticna mesta...
Svim mojim citaocima preporucujem toplo ove blogove !

POSNA TORTA

Danas mi je Divan dan

Prvo sam mislila da današnji dan pre svega obeležim kao verski praznik, Veliki petak. Tog dana bojim jaja za Uskrs i pravim posni ručak. Ovaj Veliki petak je drugačiji od drugih jer se poklopio sa danom mog rođenja. Danas sam napunila 46 godina.

Na samom početku dana nisam se ni setila rođendana! Imam ja o čemu da razmišljam...

Što je najgore probudila sam se s glavoboljom i mislila sam da deci prepustim bojenje jaja, a ja lepo da legnem, pokrijem se i ćutim.To mi je nekako delovalo previše depresivno, ipak, rođendan mi je!

Odlučim da ignorišem bol i odlučim da budem vesela. Kažem sebi: «Ankice, ovo mora da bude dobar predznak! Posle jedne užasne, sumorne godine u kojoj si više strahovala nego disala, početak novog životnog ciklusa, počinje ti na ovaj veliki svetac!Zar nije simbolično? Isusovo stradanje se završilo najslavnijom pobedom života nad fizičkom smrću, zar nemaš vere da će tvoji ništavni ovozemaljski problemi konačno biti pobeđeni, novim entuzijazmom, novom energijom, čudom? Život je čudo, život je čudesan, zar nemaš vere ni toliko malo?»

Na krilima ove misli obletela sam svoj život i raznežila se, potpuno. Sav strah koji me je poslednjih meseci obuzeo i oslepeo za radost života, nestao je.Moje oči su se otvorile i prvo sam ugledala svoju decu! I svog čoveka. Zar imam bilo šta da prigovorim njima, mojima, njima koji ispunjavaju moj život samo lepotom?Zar ima ičega što u toj slici moje porodice ima ijedno «ali»? Čak je i moj pas prosvetljeno biće.Čak me i moj pas voli očiglednom i preplavljujućom ljubavlju! Postoji li mera kojom se može iskazati bogatstvo kojim sam podarena?Može li se izmeriti milost božja kojom sam već preplavljena?I baš kad sam pomislila da su mi sve želje već ispunjene, dobila sam na poklon novu knjigu Terry Pratchett-a «Carpe Jugulum».Vidim, život je predamnom! Srećna i zadovoljna na brzinu napravim tortu jer rođendan mi je, a tom danu se treba zahvaliti na iskri života koji je prigrlio u jednom trenutku, kada se moja stvarnost ukrstila s vremenom i prostorom ovoga sveta. Ja još uvek verujem da sav moj život ima smisao i razlog i da njegova lepota nije saglediva iz prizemne perspektive svakodnevnice.Lepota svakog života saglediva je samo iz perspektive nebesa, kada se uzdignemo iznad vremena, okolnosti i prostora, kada vidimo širu sliku... Volela bih da uvek, kao danas, u tom letu iznad sadašnjosti, mogu reći: «Kada bih sve počinjala iznova, sve bih isto uradila!

Terry Pratchett i posna torta, zar bih mogla poželeti više!

 Posna torta

Potrebno je:

2 šolje pirinča

2,5 šoljice šećera

2-3 vanil šećera

bar kilogram jabuka

malo cimeta

malo mašte za ukrašavanje

Ova torta je moja instant izmišljotina,improvizacija.Ustvari, ovako sam prvo pravila posni sutlijaš.Evo 

kako sam je napravila za manje od pola sata:

Jabuke sam ogulila i iseckala na male parčiće.Stavila 

ih u srednju šerpu i dodala im 1,5 šoljicu šećera.

Ko voli baš slatko, može da poveća količinu šećera,

slobodno...Uključila ringlu i pustila da krene da vri....

 U veću šerpu,stavila sam pirinač koji sam 

prethodno dobro oprala i nalila vodu,jedno 

dva prsta iznad nivoa pirinča.Uključila ringlu 

i pustila da provri...

 Dok se pirinač zagrevao, jabuke su već počele da 

se dinstaju u istopljenom šećeru i sopstvenom soku...

 Stalno sam ih mešala jer sam ih kuvala 

na najvećoj temperaturi, a kad su malo 

omekšale dodala sam vanil šećer...

 Što su se duže kuvale sve je bilo više soka...

 Kad je voda u kojoj se kuvao pirinač provrila

i kad se pirinač kuvao jedno dva-tri minuta

dodala sam šoljicu šećera i u pirinač...

 Tada sam smanjila temperaturu ringle na kojoj

 sam kuvala jabuke i poklopila šerpu...pustila sam

da se same skuvaju u svom soku na laganoj vatri...

 Ubrzo je pirinač "popio"vodu..

 Pa sam mu dolila još jednu čašu vode,pustila da

ponovo provri i smanjila temperaturu ringle 

na kojoj se kuva..

 Dok su se jabuke i pirinač lagano krčkali

izrendala sam malo limunove kore ...

 i ubacila u pirinač.Pirinač je skoro omekšao

 taman koliko treba,pa sam ga pustila da još malo

krčka dok ne popije skoro svu vodu,sve na tihoj vatri... 

Kad je počeo da se u šklobucima podiže u šerpi,

izmakla sam ga sa ringle.Gotov je!

 Jabuke su gotove!Sva suvišna tečnost je nestala,

a one su potpuno mekane i slatke....

 Obložila sam kalup za tortu folijom...

 Ubacila pola pirinča...

 Rastanjila ga u koru...

 Prekrila jabukama....

 ravnomerno...

 i lepo ih poravnala kašikom...

 Po sloju jabuka sam poprašila vanil šećer i cimet...

 Već je sve neodoljivo mirisalo!

 Na kraju sam dodala preostali pirinač i lepo

poravnala i ovaj sloj

...

 Posle 15 minuta,kada se torta rashladila

posudu u kojoj se nalazila prekrila sam tacnom...

 i prevrnula...

 uklonila sam kalup za tortu i foliju...

 i dobila tortu...Golu!

 Isekla sam srce u papiru i prekrila površinu torte...

 U šolju sam sipala malo kokosovog brašna i crvene

jestive boje.Tako sam dobila crveni kokos za srce.

 Uklonila sam papir i dobila savršeno srce!

 Dodala sam malo cvetića i bisera, toga uvek ima 

po fijokama...

 i onda smo sekli tortu ...

 i jeli...

 a ona je sva zadovoljna pozirala za

"Kuvar za početnike"...

 i pravila se važna....

 i bila lepa u svojoj prolaznosti...

i jednostavnosti...

Ipak nikada je nećemo zaboraviti 

jer je postala deo pisane reči...

Posna torta!

Moj 46 rođendan!

Moj omiljeni pisac!

Svi vi, moji dragi prijatelji!

P.S. Danas, 22. aprila 2012. godine, tj. godinu dana posle objavljivanja ovog recepta, objavljujem fotografiju torte mog čitaoca koju je po ovom receptu napravio za svoju voljenu osobu.Ovo doživljavam kao poklon za moj današnji rođendan.