DO NOT DELITE, KAD SI POSPAN

U svakom zlu ima nešto dobro, zar ne?

Rano jutro,pola šest.... je stih one pesme o onoj Mileni, a ovo je priča o jednoj Anki koja se umorila od jednog  života!

Sedam sati! Ustajem i jedva hodam jer me bole stopala.Pomislim kao i svih onih jutara pre, da moram otići kod lekara, po uput, pa zakazati kod reumatologa ...jer nije normalno da tako bole stopala! Samo, još, kad bih mogla da se setim kako mi se zove doktorka!

Idem tako ćopava niz stepenice i svaku obeležim sa po jednim «Jaoj».Teturam do kupatila,umijem se i ne pogledavši se u ogledalu, pa pravo u kuhinju da napravim doručak za đaka...U 7h i 10 min zovem ćerku sa dna stepenica da ustane i čujem negodovanje svih ostalih ukućana koji ne ustaju u to vreme.Šta da radim! Ja ne mogu ponovo uz stepenice!

Kad dete siđe dole i kad se uverim da joj više nisam potrebna, jer ona ima 13 godina i ne treba joj mama da je vodi do škole , a još manje da joj maše i šalje poljupce sa vrata, popnem se u svoju sobu da još malo prilegnem.To mi je najlepši deo dana: pre kafe i pre svog posla koji me čeka, bezbedna od poziva bankara i dobavljača koji me podsećaju na prispele rokove plaćanja...»Dobar dan, ovde Aleksandar, iz te i te banke.Samo da vas podsetim da imate kašnjenje po kreditu u iznosu od toliko i toliko evra.» Šta da kažem? Dragi Aleksandre, što se tiče tog kredita i prispelih obaveza, ja ti spavam k'o beba! Svakih dva sata se budim i plačem! E, u tom međuvremenu, dok me neko ne pozove i ne obavesti koje su moje prispele obaveze, ja pobegnem na jedno skrovito mesto na pola sata u kome je dopušteno sve! Bavim se razmišljanjem i umišljanjem kako da rešim sve svoje probleme.Tako sam smislila svašta, radila svašta, ali nisam zaradila ništa....Ipak, lepo je tu, u projekt sobi mog uma! Tog jutra, ne znam šta mi bi! Umesto lepo da razmišljam o tome kako bih mogla da postavim osnove svoje radionice za izradu svečanih unikatnih haljina, ja uzmem telefon u ruke i krenem da razgledam fotografije koje sam snimala za svoj blog «Kuvar za početnike».Ukupno 248 fotografija! Neke su za recepte koje sam već objavila ali bez fotografija, pa taman da ih lepo dodam i ilustrujem napisano, a neke su za recepte jela koje ne pravim često i koji tek treba da budu objavljeni.Sva srećna i zadovoljna krenem da ih raspoređujem u foldere, da ih sortiram, jer mi je tako kao lakše da ih prebacim na kompjuter! Tematski! Folderi! Markiram jednu po jednu pa prebacujem i kako ih ima mnogo tražim brži način.Markiram ih sve, kad ugledam jednu svoju fotografiju na kojoj izgledam očajno, pa mislim stvarno očajno, i kao svaka žena želim da uklonim svaki mogući trag nesavršensta, kliknem na dugmence "DELITE" .... i izbrišem...sve fotografije osim te nepoželjne! Praktično sam samo tu fotku demarkirala i sačuvala kao večni podsetnik na glupost i brzopletost! Avaj! Ljudi! Bila sam u šoku nekoliko trenutaka! Nisam mogla verovati! Zar je moguće? Sve je nestalo u deliću sekunde.Sav višednevni rad!

Jedva se saberem i pomislim da je dobro što ne radim kao čuvar atomske bombe.

Pomislim, mora da ima nešto dobro i u ovome, zar nisam ja ta koja stalno drugima soli pamet, da sve loše što nas snađe nosi još veće dobro u sebi?Ležim tako,još uvek ogorčena učinjenim i pokušavam da vidim sebe spolja, kao nezavisan posmatrač, kao što posmatram druge. Odmah mi je bilo jasno šta se krije iza omaške! Radeći na svom blogu, u želji da sve o čemu pišem ilustrujem fotografijama, mnogo sam se uživela u ulogu kuvarice, mnogo sam spremala  i degustirala i uživala jedući, pa sam se ugojila ko prase.Stvarno,zar me stopala ne bole od prekomerne težine? Možda moje unutrašnje biće,moje izvorno JA, želi da poruči da se manem kuvarijacija i posvetim regulisanju svoje ishrane.Gledajući sebe,tako sa strane, shvatim da me razjeda problem neimanja prihoda i lepo se zapitam: Jel tvoj problem novac? Jeste. Jel to tvoj najveći, jedini problem?Jeste. Pa, ženo, idi nađi posao, idi radi, makni se od šporeta!

Tako, već deset dana sam na dijeti koju mi je prepisao nutricionista pre nekoliko godina, kada sam i uspela da dovedem svoj izgled do savršenstva. Oslabila sam 4,8 kg i sada se upuštam u fazu kada bi trebalo da mršavim i da paralelno sa tim podižem svoju fizičku formu. Smislila sam da za početak hodam, šetam i što više radim poslove u svom dvorištu, kako bih trošila dodatno kalorije. Nadam se da ću u narednom periodu od deset dana, uspeti da izgubim bar tri kilograma i tako dođem u zonu podnošljive prekomerne težine!

Naravno da verujem, da ako bolje izgledam, ako odajem utisak osobe koja brine o svom izgledu, da ću lakše i pronaći posao, kakav god! Nije dovoljno samo znanje, (toga imam, teoretski znam sve) iskustvo,(vrlo ograničebno) potreban je i pristojan izgled.

Eto, još jednom, život mi šalje poruku kako sve ima svoju svrhu i kako se ništa ne dešava slučajno!Trenutno sam u periodu kada imam utisak da nešto preduzimam, da nešto pokušavam u domenu stvarnog i to me nekako hrabri i podiže raspoloženje...Konkurisala sam za nekoliko poslova i primetila da je jako ograbničen izbor s obzirom na moje godine....al' ko zna, gde će me to odvesti! Ja lično smatram da sam sad u odličnim godinama, najpametnija i najbolja  JA ikad.....samo još da nađem nekog da u to poveruje!

Kuvar za početnike ostaje i dalje u sferi mog interesevanja ali i kao dodatni izazov za jačanje volje: ne mora se pojesti baš sve što se spremi za jelo....