VARIJACIJA NA TEMU PITE S PROJINIM BRAŠNOM

OPTIMISTI VIŠE NE STANUJU OVDE

Biće teško Troickom, a i meni ( baš vala!)

U mnogobrojnim novinskim člancima koje nalazite na stranama dnevne štampe koje se bave zdravljem i razonodom, u svih ženskim časopisima, redovno možete pronaći savete za zdravu ishranu i po neku novu dijetu.Sve se to svodi uvek na isto, a neizostavni deo takvih tekstova je savet: «nemojte čitati dok jedete!»

To pravilo redovno kršim. Ustvari, nema pravila koje nisam prekršila u domenu zdrave ishrane.Kad još malo bolje razmislim, nema tog pravila koje nisam prekršila, generalno, u pogledu  očuvanja zdravlja! Jedem, pušim, (dobro, ne pijem i ne drogiram se), ne krećem se, osim što jurcam po kući od šporeta do pegle, od pegle do kupatila, od kupatila do soba na spratu, pa opet dole, pa opet gore...Pa izvinte, kad da pročitam nešto aktuelno, ako ne kad sednem da nešto prezalogajim na brzinu!? Dok ja završim sve poslove po kući već je dan na izmaku i onda mi trebaju sutrašnje vesti...

Tako, danas, napravim jednu varijaciju pite sa kukuruznim brašnom, računajući na moguću pobunu za ručkom jer imam pasulj od juče, sednem da je probam i utišam pobunu u svom želucu...Bilo mi se smučilo jer kao obično, nisam doručkovala, a pila kafe i kafe...Otvorim novine, kad tamo, naslov: «Optimisti više ne stanuju ovde». Pita odlična, s jogurtom super ide, a kako sam utišala svoj stomak, sad mogu da čujem i mozak koji se nešto buni protiv poruke ovog naslova! Čekaj, kako nema više optimista u Srbiji, majčici našoj? Zar mi, što smo ostali ovde, nismo najveći optimisti? Zar mi ovde nismo ludaci koji pate od opsesivno – kompulzivnog optimizma da će biti bolje! Izvinte, molim lepo?

-Ček, ček, nemoj da uvodiš u ovu priču i ludake, kažem glasu u glavi, jer skačeš sebi u stomak, a pita ti je sasvim dovoljna!A onda mi taj glas lepo kaže: «Nije normalan ko ne poludi!» Jes', vala imaš pravo! -  zadovoljna sam argumentom!

Znači, moglo bi se ovako nakititi: Mi ovde u Srbiji smo veliki optimisti, kako smo normalan svet, potpuno smo poludeli od svega što nas je snašlo! A šta nas je snašlo? Brate, sve! Dakle, mi koji jedemo pasulj dva dana, sarmu tri, pite na sve moguće načine u međuvremenu, nabavljamo drva na veresiju, hleb, mleko i jogurt na crtu kod komšije u dućanu, mi, koje poštar teši, da pošta koju nam isporučuje nije poslednja opomena pred isključenje struje, telefona, vode i vazduha, mi koji se grozimo rialiti programa i tvrdimo da su Esmeralda i Kasandra bile samo vinske mušice prema ovim mutiranim crvima što razjedaju uginulo biće naroda,  jesmo li ludi što smo optimisti ili smo optimisti jer smo ludi? Eeeej, bre! Živeće ovaj narod, i posle uginuća, mi smo nebeski narod, a možda će nešto i da radi ovaj narod, kad se steknu svi uslovi! Polako, sve će biti bolje jednog dana! Mi verujemo, mi se nadamo, pa mi smo, zaboga, optimisti!

Od sredine novembra do kraja januara, Srbi slave! Novu godinu doživljavamo kao sudnji dan! Tad srpski narod pohrli uglavnom kod gos'n Miškovića i ispuca sve raspoložive  čekove, plaćanje na 5 rata, brale, jer dolazi Nova godina! I novi početak! U novoj godini biće sve bolje! Kako to zna prosečan bednik Srbije?Pa ne zna, nego razmišlja: Od ovog ne mož biti gore! Od ovog dna ne može se dublje! Posle mraka, sviće novo jutro – to je zaostala predrasuda komunizma: bolja budućnost!

Posle Nove godine, nošeni optimizmom u bolju budućnost koja će da svane, dočekujemo Božić, a pre toga Svetog Nikolu, a posle toga Srpsku novu godinu, pa  Svetog Vasilija Velikog, pa Krstov dan, pa Bogojvljanje i danas evo i Svetog Jovana!Hvala bogu, još malo pa Sveti Sava! Zlobnici bi rekli: Ima se može se! Pa dok je čekova, veresije i vere u bolju budućnost biće svega!

Zove me mama.Pita, imam li drva i kako smo.

-Imam mama, ništa ne brini! Dobro smo! Neću da joj kažem da mi Draganče, jutros dovezao drva na veresiju, jer ima visok pritisak.Štedim je.

-Kako posao? - neumorna je da sazna sve crne stvari mog života.

- Dobro mama, (da gore ne može biti - progutam sa pitom), biće bolje, samo da prođu praznici!

-Lipši mago, do zelene trave!- kaže ona i ćuti, čeka da je utešim, da joj potvrdim kako će biti bolje...

-Ne brini, mama...biće bolje, znaš onu staru: Nije čovek ko ne propadne tri put!

Evo, mi smo propali tri put, pa valjda je to znak da je kraj propadanju!

-Eeee, iz tvojih usta u božje uši! A šta radiš, sine? ( U Srbiji je izraz velike roditeljske ljubavi prema ženskom detetu, kad ga oslove sa sine, jer se pre svega sin, računa kao dete.)

-Pa, baš sam jela jednu dobru pitu i sad idem nešto da radim, imam da peglam...

-Nemoj da peglaš, danas ti je Sveti Jovan!

-Dobro neću...Mama, a šta ti radiš?

-Nerviram se! Život mi se ogadio!

-Nemoj mama tako! Šta ti je! Biće bolje!

-' oće, malo sutra!- optimista je i moja mama!Žena zna! Ima 73 godine!

-Kakvu si pitu pravila?

-Jednu, s projinim brašnom!

-Joooj, kuku meni, zar je dotle došlo!

-E, mama, šta ti je? Čekaj, nemoj da plačeš! – zaboravila sam da je moja mama stalno isticala kako je znak napretka u životu, kad pređeš s kukuruze na beli hleb....

Ma, mama, stavila sam i sira i pavlake i jaja, šta ti je, smiri se...

-Dobro, a kako je  to praviš ?

-Ma, mama! S' osmehom na licu, šta ti je! Osmeh na lice i optimizam mama, od toga se pravi pita u Srbiji, draga moja mamice, do boga miloga...

P.S.

Posle sam videla da sam čitala stare novine. U današnjim mi se najviše svideo naslov:

Biće teško Troickom, a i meni...Nole, priča o meču sa Troickim...

-Eto, gledaću vas, Nole moj, i onako ne spavam.Nole, ako ti je za utehu, nije ni meni lako, al' optimista sam, ludi optimista! Što se tiče vas dvojice, drži me izvesnost da jedan prolazi, a što se tiče mene, izvesnost da ću da preživim il' mandrknem! Verujem da je dobro i jedno i drugo! Optimizam, iz Srbije brale, iz glavnoga grada! IJU, JU,JU,JU !!!-  podvriskujem u poznatom ritmu pesme «Odakle si sele,devojano mlada».

Za sve optimiste u Srbiji i van nje, za sve one koji su srećni uprkos svemu, varijacija na temu 

Pita sa kukuruznim brašnom!(Orkestar;molim,tuš!)

Pita s kukuruznim brašnom – varijacija na temu

Potrebno je:

500 gr gotovih kora za pitu

3 jaja

100 gr sremskog sira ( ili bilo kog drugog koji imate samo ga namrvite)

4-5 kašika kisele pavlake

1 čaša jogurta

šoljica mleka

malo ulja

1 šoljica kukuruznog brašna

pola pakovanja praška za pecivo

soli u zavisnosti koliko je slan sir

Priprema:

Rernu uključite da se greje na 180˚ C.

Umutite fil od jaja, sira, pavlake i ulja.Kad zamutite sastojke, dodajte kukuruzno brašno i prašak za pecivo.Umutite i dodjte jogurt. Sve sjedinite mešajući mutilicom.Sada samo podesite gustinu fila. Ako je gust i težak, dodajte mleka toliko da smesa bude tek nešto malo gušća od smese za palačinke.

Sada na način koji sam više puta detaljno opisivala, nafilujete tri kore (za početnike slike za ovaj postupak su u postu Pita s jabukama i Pita umesto štrudle),savijete ih i ređate u podmazanu tepsiju. Na kraju ostane fila u količini za jednu šolju,(ne šoljicu,već šolju),dodate pola šoljice vode u fil, da postane nešto malo ređi od smese za palačike i time prelijete savijene pite u tepsiji.Svuda, lepo, ravnomerno.Isecite nožem pitu na parčad željene veličine, pre nego što je stavite u rernu da se peče.Protresite tepsiju da fil prodre svuda.Stavite da se peče u zagrejanu rernu, na srednju visinu,30 minuta.

Pita je hrskava i ukusna.Možete je ručati umesto pasulja od juče, večerati ili doručkovati.Ako ste prosečan optimista iz Srbije, ješćete je i za doručak i ručak i večeru! Tako se održava optimizam!

Lepa je i topla i hladna.