Jedna mala ptičica, jutros je došla na moju terasu i gostila se obiljem hleba koji sam ostavila tamo za vrapce.Mnogobrojno pleme vrabaca živi u mojim tujama na dvorištu i od kada je Čarli, moj mačak, nestao, oni su se osmelili i u jatu dolaze na terasu gde se goste starim hlebom.Međutim, jutros, samo ona, mala ptičica nalik vrapcu,sa kljunom kolibrija i crvenim plastronom na grudima."Ko si ti?"- gledam je i pokušavam da ne pravim nagle pokrete, da je ne uplašim.Tražim telefon, da je uslikam i već kad sam skoro uspela, prhnula je uplašena nekim zvukom s ulice.
Izmamila mi je osmeh.Sneg koji je prekrio sve, drva na terasi, vatrica koja pucketa u peći i miris prve jutarnje kafe, može li čovek poželeti više!
Izašla sam i malo se prošetala po kraju.Taman da Điđi, moj pas večiti pratilac, pročita sve SMS poruke po tarabama i ostavi odgovore prijateljima iz kraja, a ja da kupim hleba, mleka...
Vrapci su se šćućurili u tujama.
Ovde ih je često vrebao Čarli...E, Čarli, Čarli, pa gde si otišao na ovu zimu!
Niz moje sokače....
Volim sneg na ogradama....
na bršljanu....
na jugićima i trabantima...Vidi, vidi, ima i po neka škodica....
Ovde smo se, Đika i ja igrale Šerloka Holmsa, ja sam bila Dr.Votson...Šerlok mi je rekao da je ovaj trag ostavio čovek koji se mnogo žurio kući....zbog slabe bešike i da ima problem sa člankom u levoj nozi jer ostavlja mnogo dublji trag desnom nogom...
Meni je ostalo samo da pribeležim zapažanje...
Ko zna koliko bismo još ostale na snegu da nije počeo da duva vetar koji nam je bacao sneg u lice...Vratimo se kući kad tamo sve miriše na kolače!
Moje ćerke zamesile, ispekle keksiće...
pa još i složile u kutiju...
Dvobojni kolačići...Ne nisu izgoreli.
Kolutići sa srcima su od tamnog testa sa kakaom.
Izgleda da im je dosadilo da prave srca
pa su drugu turu napravile jednostavno, bez fazona...
Eto, gotovo!
Keksić uz kafu ili čaj...
http://kuvarzapocetnike.blogspot.com/2011/10/dvobojni-keksici.html
http://kuvarzapocetnike.blogspot.com/2011/10/dvobojni-keksici.html
"Ali! Tek posle ručka mama!"- kaže glavna kuvarica.
Kao u svim bajkama, treća i najmlađa sestra
je glavna junakinja ove priče.
Dok je najstarija sestra pretraživala internet za svojom
idealnom maturskom haljinom (ona voli da sve obavi na vreme)
srednja sestra je napravila ručak...
Nisam glumila Lepog Brku ovaj put,
jer je devojče pravilo ručak po mom receptu
sa ovog bloga:
"Špagete sa prelivom od mlevene junetine"
ili
poznate u narodu kao
"Špagete bolonjeze"
Špagete Bolonjeze, tako mi svega!
Slatko smo ih ručali!
Ja mogu u penziju!
Rado ću prepustiti kuhinju ćerkama.
Rad na ovom blogu se baš isplatio!
Ubrzo je pao mrak.Poželela sam vrapcima laku noć...
Pogledala da nema možda Čarlija.Sve mislim, vratiće se...
Na kraju, ovog predivnog zimskog dana, kao pravi penzioner, zavaliću se u ovu fotelju i samo ću da se odmaram i uživam.
"A šta ćeš sutra, Ankice?"- pita onaj glas, onaj što nikad ne spava...
"Misliću o tome sutra!"
P.S.
Sutra ću napisati recept za dvobojne keksiće...
Savršen post draga !!! ODLIČNO!!!
ОдговориИзбришиPrija mi da te posetim i procitam svaki tvoj post,divan ,original,ponekad smesan,a uz njega uvek lep recept!!Pozdrav draga!:))
ОдговориИзбришиDraga Ankice, predivan post, predivne fotke a i tvoje ćerke su predivne kad su ti ispekle tako lepe kolačiće, dok si ti uživala po snegu...
ОдговориИзбришиAnkice svrati opet po nagradicu:)))
ОдговориИзбришиMe encantan las fotos que expones de invierno,son maravillosas,acá en Chile estamos en verano y es todo lo contrario.Tus recetas son muy buenas,me gusta la cultura y la culinaria de tu pais,estoy maravillada,abrazos.
ОдговориИзбришиSto su mi lepe slike zimskog dana u malom sokacetu, a i sve druge.
ОдговориИзбриши