Danas sam se baš zabavljala pretraživajući internet na temu pita, gibanica, savijača.Po hiljaditi put sam shvatila zašto smo mi, balkanski narodi, tako specifični i toliko egzotični, našim evropskim susedima, a i šire...Taj specifičan humor i maštovitost, teško da se može razumeti i pojmiti gledanjem sa strane i odozgo, naročito ako kuhinju balkanskih naroda želite umetnuti u neku naučnu opservaciju....Zamislite samo nekog ko bi se zapleo u pokušaju da prevede nazive naših pita: pita savijača, pita gužvara, kljukuša, kvrguša, razvaruša, furdenjača, pitino dete, pitac, uljevak, tegljuš, polaguša.... Čini mi se da bi još gore prošao u pokušaju da sistematizuje ove specijalitete jer bi se javilo hiljade stručnjka za pite i tvrdilo da kljukuša nije kljukuša ako nije napravljena na ovaj ili onaj način....Bože, koliko volim što potičem baš odavde, pa mi stalno zbijamo šale, čak i kad smo mrtvi ozbiljni u pokušaju da napravimo jeftinu večeru, topao i masan doručak! Pita može biti sve što poželite:doručak, ručak, večera, prilog uz meze ako je slana i poslastica ako je slatka...Jeftino i izdašno, neodoljivo i sito!
Mnogo mi je bilo zabavno dok sam čitala rasprave o receptima za sve ove pite i pitino dete, kvrguše i kljukuše...Na kraju sam odlučila da recept za gibanicu, kako je ja pravim, ipak nazovem «Pita gužvara» zbog toga što nikako ne želim da izazivam stručnjake koji su postavili sledeće standarde, za pitu koja se zove gibanica:
-pravi se od debelih kora za gibanicu koje se slažu zgužvane u tepsiju
-masna je, kad je jedeš zamastiš se do lakata
- obavezni sastojaci: sremski sir i kajmak (pored jaja,ulja,soli....)
PITA GUŽVARA
Ova pita se pravi brzo i jednostavno i njena glavna prednost je što vam neće zameriti na filu kojim ćete je natopiti.Važno je da imate jaja,ulje i so,kore bilo koje debljine, a da li ćete tome dodati pavlaku ili pavlaku i neki sir ili ćete tome dodati i malo kajmaka zavisi samo od toga šta imate trenutno u frižideru.Ja najčešće gužvaru pravim sa jajima, pavlakom, jogurtom i malo mleka i sa vrlo malo ulja.Ne volim kad je pita masna i gnjecava i u tom smislu najviše volim da je priprmim na sledeći način:
Potrebno je:
pakovanje kora za pitu (ja volim one tanje jer ih ima 21 u pakovanju)
3 jaja
5-6 dobrih kašika kisele pavlake
1/5 šoljice ulja
1 šolja jogurta
malo mleka
soli
Priprema:
Uključite rernu na 180˚C da se greje dok ne zgužvate pitu.Slike koje slede reći će sve:
PRIPREMA:
4 jaja
dodajte kiselu pavlaku i kašičicu soli i malo ulja
u šoljici ta količina izgleda ovako,a slobodno sipajte iz flaše
ulje vodeći računa da ne preterujete.
Ja mojim ćerkama kažem:dok napraviš tankim mlazom ulja
"O"u zdeli,
sipala si dovoljno ulja!
umutite ručno, mutilicom, sve sastojke
dok ne dobijete ujednačenu smesu
dodajte malo nekog sira ako imate,šolju jogurta
i dospite onoliko mleka da dobijete smesu
gustine testa za palačinke.
Mleka otprilike treba 1 šoljica.
Tepsiju nauljite bez preterivanja,po poznatom sistemu:
koliko kreme na lice toliko ulja na tepsiji.
Složite tri kore,svaku poprskate sa malo ulja
i ostavite ivice da vise preko tepsije....Na
treću koru ne posipate ulje,
samo na one donje ,između..
zgužvajte koru vazdušasto u ružicu:
uzmete koru,uhvatite je za ćošak po dijagonali jednom rukom
a na dlan druge ruke koru samo spustite
i bez gnječenja i posebnog truda zgužvate je u ružicu
ovako....
i ovlaš,bez namakanja i preteranog vlaženja samo je umočite u fil
i okrenete deo koji je bio u ruci na dno tepsije...
tako da se prilično tečan fil sliva svuda po zgužvanoj kori
dok vi slažete sve ostale kore na ovaj način u tepsiju...
preostali fil,ako ga budete imali,pospite ravnomerno po piti
savite ćoškove kora koji su visili preko tepsije
na unutra...
malo ih nauljite i stavite u zagrejanu rernu da se pita
peče...Ja sada pospem pitu i sa susamom,ali ga trenutno
nisam imala....pa onda ništa....samo stavila u rernu....
na srednju visinu i prvih deset minuta koristila fen rerne
a posle još 20-tak minuta pekla bez fena,
na istoj temperaturi.
Vodite računa o temperaturi i ugađajte je prema potrebama
vaše pite i jačine rerne, posle pola sata pita je pečena....
Kad je isečete, lako je podižete jer nigde nije zagorela,ulepila se
i ne pliva u masnoći....Pita nije gnjecava jer je nismo namakali
preterano,vazdušasta je i ukusna...Uz jogurt,savršen doručak
ali i večera.
Za večeru,sasvim dovoljno!
