DŽEM OD ŠLJIVA
Potrebno je:
3 kg otkoštanih šljiva
500 gr šećera
Domaći džem je uvek dobrodošao, a džem od šljiva je sigurno i najčešće pravljen u našim domaćinstvima.Srbija je prebogata šljivom koja se zbog toga uvek može kupiti po povoljnoj ceni, a mnoga domaćinstva i sama imaju u izobilju ovo voće koje se lako uzgaja u dvorištima, baštama, voćnjacima. Džem koji napravite sada biće velika radost u dugim zimskim danima.
Pripremaje džema:
U zavisnosti od količine šljiva, odnosno da li želite da napravite džem u većoj količini ili želite samo malo da se osladite ili da iskoristite neku količinu šljiva koju ste dobili , pa vam je žao da propadnu, zavisi i sam pristup pravljenju džema.
Kada se prave veće količine koje želite da sačuvate duži vremenski period,onda je jako bitna priprema tegli u kojma ćete ga čuvati.Moja majka je prala tegle, zatim ih zagrevala u rerni i kada bi bile prilično vruće u njih sipala pripremljen džem.Ostavljala bi tako napunjene tegle do jutra da se hlade u rerni, a onda ih zatvarala celofanom i gumicama.Srećom, danas žene mahom, imaju mašine za pranje posuđa pa je lako oprati i veću kličinu tegli, sterilizovati ih i takve, čiste i sjajne, lako i bez muke, samo napunite pripreljenim džemom.Kad se sve rashladi poklopite ih ili poklopcem ili celofanom stegnutim gumicama
Ja nikada ne pravi džem na veliko, ali uvek kad imam veću količinu voća i kad procenim da se ta količina neće pojesti u dogledno vreme, što znači da će sigurno u međuvremenu istruliti, ja napravim džem.Teglicu-dve, ili ga jednostao odmah i upotrebim za palačinke ili premažem neke kolače njim, ili napravim neki tanji rolat s džemom.U svakom slučaju, poenta je da se džem ne mora praviti na veliko, kao što su to nekada radile mnoge domaćice.Džem možemo praviti kad god poželimo i od manje količine voća. Domaći džem je neuporedivo lepši od kupovnog i sigurno zdraviji,jer kad ga pravite za sebe, onda sigurno nećete dodavati nikakve veštačke dodatke, konzervanse i sve ono što se koristi u industrijskoj proizvodnji ove poslastice. Ponekad, toliko budem nezadovoljna ukusom kupovnog džema, a na vrh liste najgorih kupovnih džemova, su oni koji su čist žele sa šećerom, vodom i veštačkom aromom.
Pravi domaći džem zadržava ukus voća, kad ga jedete možete da osetite „meso“ voća, vidite komade voća i uživate u ukusu.Najveća prednost domaćih džemova je u tome što prilikom njihove pripreme možete da kontrolšete količiu šećera koju ćete upotrebiti. Na početku recepta ja sam navela količine voća i šećera, ali to je samo orijetacje radi.Verujte mi ne treba vam nikakva vaga da bi ste napravili džem! Evo kako se to radi:
Džem od šljiva i drugog voća
Određenu kolčinu voća,proberete, pa sve trule i ne zdrave plodove odbacite.Voće dobro operete i očistite od koštica. Stavite voće u odgovarajuću posudu, dodajte šećer i počnite s kuvajem.Podesite temperaturu ringle na umerenu da voće može da pusti svoj sok i da se šećer lagano topi.Mešajte voće sa šećerom, da se lepo sjedini i već kad primetite da se stvara sve više i više soka, pustite da sve krčka na umerenoj temperaturi.Nema potrebe da jakom vatrom brzavate isparaanje tenosti koja se poprilično stvori u toku kuvanja džema.Samo ćete isprkati kuhinju, garderobu, šporet i zidove....Takođe jaka vatra uvek predstavlja rizik od zagorevanja.
Džem kuvate uz povremeno mešanje i kontrou da se ne lepi za dno posude u kojoj ga kuvate ili možete da sve završite na jednostavniji nači: zapecite ga u rerni:
Kada ispari jedna trećina tečnosti koja se stvorila u toku kuvanja džema, uključite rernu, na 180 stepeni, prespite džem u odgovarajući tepsiju, tako da količina džema koju ste sipali u tepsiju ima bar dva prsta manji nivo od dubine tepsije i dokuvajte ga u rerni.Videćete kako će lepo i lagano da krčka i da se lepo zapeče.Tečnost ispari taman toliko da se džem lepo razmazuje, a da ne curi na sve strane ili da bude previše suv i tvrd kao pekmez. Dužina pripreme džema je orijentaciono oko sat vremena kuvanja u šerpi i još oko sat vremena kuvanja u rerni.Ipak najbolji orijentir kolko ćete kuvati džem je gustina koju želite da postigete.Računajte i na to da se hađenjem džem još malo zgusne, što je logično, zbog šećera koji se ohladio.
Kako god odlučte, skuvaće se i na ringli i u rerni.Jjedino što je važno da ugodite količinu šećera po vašem ukusu i gustinu džema, baš onako kako vi volite.
Od tri kigrama šljiva i 500 gr šećera dobila sam 1,6 kg džema. Kada se rashladio, presula sam ga u jednu plastičnu činiju s poklopcem i stavila u frižider.
Tako i vi možete manje količine džema da čuvate u frižideru jer će ga po logici stvari ukućani tu i tražiti, a ako se odvažite da pravite zimske zalihe džema, onda skladištenje većih količina zahteva i adekvatnu prostoruju, čija će prohladnost obezbediti uslove da pripremljena namirnica traje dugo.
Na kraju, predložila bih vam, ako veći imate zamrzivač,možete dobro oprano i otkoštano sezonsko voće, zamrznuti i onda kada poželite napravite manju količinu džema.To je posebno praktično za zapslene žene i one koje imaju malu decu pa su im ruke stalno zuzete, kao i za sve one koji ne vole dugo da stoje pored šporeta, što zbog umora ili nedostatka vremena. Tako, kad se ukaže potreba i dovoljno vremena i raspoloženje možete sebi napraviti kvalitetnu i ukusnu namirnicu koju ćete pojesti s uživanjem.
ODA DŽEMU
Leba i džema
( i margarina, tek kad je svet počeo da izvoljeva)
Kad sam ja bila dete, a to je bilo prilično davno, gotovo kao u nekom drugom životu, džem je bio dragocenost.Velika.To je najčešće bila i jedina dostupna poslastica koju smo mogli da jedemo kad god poželimo nešto slatko. Kad nestane džema, a želja za slašću ne usahne,mazala se mast na hleb, pa se odozgo pospe šećer. Mnogi bi gurui zdrave ishrane sada počupali kosu s glave i vrišteći negodovali ukazjući na sve opasnosti ovog specijaliteta po zdravlje deteta, ali moram da primetim, da sam kao dete bila potpuno zdrava kao i svi moji vršnjaci, mada smo se često sladili s mašću, namazanom na ogromno parče hleba, isečeno sa vekne od dve kile i bogato posute šećerom.Ne samo da smo bili zdravi, već smo bili i spretni: nema te kapije, plota i kanala koji nismo preskočili, nema tog drveta na koje se nismo uzverali niti poljančeta po kome se nismo vijali,valjali ili jurili za loptom.Mi smo živeli napolju, jeli tek ubrano voće i neprskano, sada tako fenski nazvano, organsko povrće(kao da postoji neorgansko) i bili opušteno musavi od plavih dudinja koje su rasle na svakom koraku.
Jedina virtualna stvar u našem životu bili su neprijateljski vojnici, protiv kojih smo vodili ljute ratove,jer niko nije želeo da bude „Švabo“. Tada su noge dečije trčale, a ruke grabile, dizale,spuštale, bacale loptu i mesile blato... U kuću se ulazilo samo kad se mora: za ručak, večeru i spavanje.
Tada je sve bilo dragoceno.Jedino, čega je bilo u izobilju, bio je smeh.Smeh razigrane, razdragane dece. Džem je bio,takođe, dragocenost pa su ga mame čuvale u ostavama, često i pod ključem, iznosile su teglu po teglu i starale se da što duže traje, kako bi se količina koju su napravile krajem leta razvukla do sledeće sezone obilja voća.Bilo je i tada džema po prodavnicama ali radnička deca retko su ga jela i bar su u tome bila povlašćena, jer džem koji su pravile njihove majke bio je najlepši džem koji se može zamisliti i koji se ne može tek tako kupiti.
Džem se najčešće pravio od šljiva što je tako prirodno u zemlji Srbiji, gde šljiva raste gde god baciš seme.Obilje ovog divnog voća učinilo ga je jeftinim i tako, pristupačnim svima koji su ikad poželeli da se oprobaju u veštini pravljenja džema.
Šta je u stvari džem? Po čemu se razlikuje od pekmeza i marelade?Postoji li razlika?
Ovo su slične poslastice koje u osnovi imaju gotovo isti sastav. Razlika je u načinu pripreme, u pristupu, iz čega proizilazi i razlka u ukusu i gustini svake.
Džem se pravi od voća koje se ugrubo iscepa.Šljive se recimo otkoštaju i onako rascepljene, prepolovljene, ubace u šerpu, doda im se šećer i kuvaju se uz stalno mešanje na umerenoj temperaturi tek toliko da ispari sva suvišna tečnost kako bi se dobio sladak voćni premaz. Džem je takva poslastica u kojoj jasno vidite komade voća od kojeg je pravljen i sa velkim zadovoljstvom, dok ga jedete, možete da uživate u ukusu voća kome ste po vlastitoj želji dodali odgovarajuću količinu šećera.Džem je uvek lepši kada ukus voća ne pokrije preterana količina šećera.Tako je i zdraviji, što jest, jest.
Pekmez, se pravi isto tako od otkoštanih šljiva, ali za razliku od veliih komada voća koji se koriste za pripremu džema, ovde je potrebno voće iseckati na sitnije komade, a ne retko,domaice te šjive samelju u mašini za meso.Tim šljivama se dodaje šećer u prilično neznatnoj količini u odnosu na količinu voća ili se šećer uopte ne dodaje, jer u daljem procesu pravljenja, koji podrazumeva višesatno kuvanje voća uz stalni nadzor i mešanje kako se ne bi lepio za dno posude, sva tečnost će ispariti i na kraju se dobije gusta,dehidrirana masa od voća prilične gustine.Logično je da sav gubitak tečnosti iz voća povećava gustinu namaza i dovodi do koncentracije prirodnog šećera voćke, tako da ne treba preterivati sa šećerom kada se pravi pekmez.Pekmez je zbog dužine termičke obrade i zbog gustine koncentracije prirodnog voćnog šećera dugotrajiji od džema.
Marmelada je fensi varijanta džema.Tu se domaćica trudi da napravi jednoličnu smesu voća i šećera, tako da se ne vide komadi voća,već imate namaz koji je napravljen kao od voćnog pirea.Tu nećete naći ljusku ili komadić voća od koga je pravljen, a zbog činjenice da se kuva kratko, kao i džem, sav višak tečnosti se,u novje vreme, neutrališe dodavanjem želea. Tako se dobije fin i lako nanosiv namaz.
Iz svega rečenog, meni se najviše dopada džem.
Džem možemo da pravimo od gotovo svog voća koje postoji, a najčešće se pravi od jagoda,višanja,šljiva,dunja, breskvi,kajsija i mešanog voća.
