SREĆAN ROĐENDAN – OPET!
SLAVLJENIČKI RUČAK I SKROMAN POKLON
Sveta Petka je veliki crkveni praznik, a u mojoj porodici to je poseban dan jer je baš na ovaj svetac, rođen moj muž. Od kako delimo život, moj dragi i ja, ovaj dan smo uvek obeležavali prigodnom svečanošću. Nekada smo okupljali sve prijatelje i veselili se zajedno s njima, a poslednjih godina to nije više tako, ne zato što su se naši prijatelji promenili, već zato što su se izmenile naše životne okolnosti koje su nas, nekako, zatvorile u naš mali svet. Taj svet, iako mali, obiluje životnim izazovima i slikovito rečeno, moj muž i ja smo na improvizovanom splavu, spravljenom od svega što smo našli kada se naš svet raspao i plovimo uzburkanim morem ka Obećanoj Zemlji verujući da nas tamo čeka bolji život. Ta plovidba i strašni udari talasa koji nas zapljuskuju i ponekad zbace u dubine, oduzimaju nam svu životnu energiju i zato ne vidimo ništa, i ne znamo za drugo, i ne možemo da mislimo o ničem drugom, osim, kako da ostanemo na tom splavu i kako da se domognemo te Obećane Zemlje.
Ipak, život je lep! I u takvoj skučenosti, rođendan se može obeležiti svečano. Znam da će ovo naše putovanje biti dugo, neizvesno i opasno, ali nije li život upravo takav, čak i za one koji veruju da su se domogli Obećane Zemlje? Nije li avantura i izazov ono za čim žudimo? Bilo bi neskromno, onda kada nam život pokloni dobru avanturu, žaliti se na pravila igre.Zar ne?
Svi oni koji su čitali moj „Recept za sreću“(a nije to nikakva mudrost koju potenciram, već samo aludiram na sadržaj teksta) razumeju šta znači kad kažem : Više se ne pitam „Zašto se ovo meni dešava?“ jer to je pitanje na koje sam već odgovorila (kada sam konačno otkrila Tajnu Recepta za Sreću) i glasi: „ A zašto, da ne?“
Skroman budžet – raskošan ručak
Kako bi ovaj značajan dan obeležila prigodno, napravila sam jedan lep ručak:
salata od cvekle (gotova – kupljena u supermarketu)
i torta „Boem“ takođe kupljena, u „Kući hrane Lazarević“
Recepte za ova jela sam već objavila, sada želim da dodatno napišem nekoliko saveta, vezanih za pripremu ovih jela, a do kojih sam došla praveći ih danas.
Prvo, što je najvažnije, a što posebno želim da istaknem, jeste da je ovo ručak, ne računajući tortu koju sam kupila, (jer nisam imala vremena, a ni energije, da je pravim), raskošan i u isto vreme, jeftin.(sve ukupno košta oko 1000 dinara, tj. 10 evra)
Carska čorba je čarobnog ukusa, neodoljiva, a košta vas oko 120 dinara. (1,2 evra). Šta još ima za te pare, a čime možete poslužiti bar osam odraslih osoba? Osim toga, pravi se brzo i jednostavno! Ne treba nikakvo predznanje ili veština u pripremi hrane. Još jednu stvar želim da dodam u vezi pripremanja ove Carske čorbe od povrća, a to je da knedle koje sam stavila u ovu čorbu u prvobitno objavljenom receptu, možete zameniti sa umućenim jajetom.Kako?
Umućeno jaje umesto knedli u čorbi
Danas dok sam pravila ručak, radila sam još bar tri paralelne stvari. Svaki put kada bih prišla šporetu, da pogledam da li je čorba gotova, zveknula bih glavom o aspirator, jer sam zbog privremenog pomeranja kuhinjskog nameštaja promenila i pristup šporetu i valjda, nenaviknuta na mogućnost da sa te strane priđem šporetu, svaki put bih razvalila glavom o aspirator.Možda zbog tog „brojanja zvezda“ na kraju, kada bih obično i dodala knedle u čorbu, ja sam je završila dosipanjem pavlake.Tek kada sam je probala, da bih procenila da li je ukus odgovarajći, shvatila sam da sam zaboravila knedle.Na momenat sam pomislila da je i ostavim takvu kakva je, jer je bila potpuno dobra i bez knedli, kad sam se setila jedne druge mogućnosti.
Prvo, knedle nisam mogla da stavim sada, posle dodavanja pavlake, jer da bi se knedle skuvale bilo bi potrebno da čorba neko vreme krčka, a to ne dolazi u obzir kada se doda pavlaka jer bi se zgrušala.Zato sam umutila jedno jaje u tanjiru, viljuškom, ali dobro, da se u potpunosti razbije, i u vruću čorbu, iz tanjira, u tankom mlazu, sipala sam jaje, a viljuškom u drugoj ruci sam mešala čorbu, kako bi se jaje razvlačilo u tanke rezance - froncle. To je ispalo baš super i mnogo mi se svidelo.
Jednom, na ekskurziji, u srednjoj školi, bili smo u Sloveniji. Za ručak nam je poslužena supa s fronclama..E, to su te froncle koje sam prizvala u sećanje 100 godina kasnije u mojoj kuhinji, na Svetu Petku ...i mužev rođendan. Čudni su putevi Gospodnji! Možda mi je u tome pomogao aspirator.
Reč dve o pripremi rolata od mlevenog mesa
Rolat koji sam danas pravila drugačiji je od onog u prvobitno objavljenom receptu. Sada sam koristila mešano meso u srazmeri: 600 gr mlevene juneće plećke – 200 gr mlevene svinjetine.
Meso sam prvo dobro umesila u činiji kako bi se sjedinilo i onda sam uradila sve što je već rečeno u receptu.
Razlika je u sadržaju fila: na rolat koji sam premazala mešavinom pavlake i senfa (vidi recept) stavila sam tanko isečen suvi vrat, iseckanu slaninu i kačkavalj.
To nije ništa posebno bitno, ali tada sam se setila da sam u prvobitno objavljenom receptu za ovaj rolat, rekla da možete da stavljate sve ono što poželite i prema vašem ukusu i tada sam zapazila potencijalnu grešku na koju sam mogla da vas navedem, nenamerno.
Zato sada želim da dodam i ovaj savet: ukoliko na rolat želite da stavite i povrće, trebalo bi da se rukovodite sledećom procenom: koliko to povrće oslobađa tečnosti prilikom termičke obrade.
Recimo da stavite papriku, pa onda pomislite da dodate i malo tikvice, ili plavog patlidžana, ili recimo, pomislite da stavite šampinjone, zamotate rolat, ispečete ga i onda pomislite kako ova Ankica nema pojma šta je lep mesni rolat!
Zato, sada, naknadno, dodajem ovaj savet: vodite računa o količini vlage koju sadrži povrće koje stavljate u rolat.
Ukoliko je procenat vode u povrću veliki, rizikujete da iznutra rolat ima ružan ukus obarenog mlevenog mesa, da bude „drvenast“. Zato, ukoliko stavljate ovakvo povrće u mesni rolat, prethodno ga dehidrirajte jednodstavnim dinstanjem od nekoliko minta.Tako dehidrirano, stopiće se sa filom.
Ja sam danas izbegla bilo kakvo povrće, jer ga imam u prilogu ( Paprika punjena krompirom) i u salati (Cvekla).
Takođe, dodala bih i to da kad oblikuete rolat na foliji ili pek papiru i kad ga prebacite u tepsiju, slobodno, nauljite ruke i dodatno ga doterajte, poravnajte neravnine, sabite ga u rolnu manjeg obima.U tepsiju koju ste prethodno podmazali uljem dodajte i trećinu šojice vode, prekrijte tepsiju folijom i stavite u zagrejanu rernu (160 ºC). Tako se peče narednih dvadeset minuta.Ja sam svih tih dvadest minuta dršala uključen fen rerne.Za to vreme sam pripremila paprike, sve onako kako sam već opisala u receptu i tačno dvadeset minuta kasnije, izvadila sam tepsiju s rolatom iz rerne, pažljivo skinula foliju da je ne pocepam i da me ne opeče vrelina ispod folie, poslagala paprike, vratila foliju i sve stavila u rernu da se peče.
Posle pola sata skinula sam foliju i pustila da se sve lepo zapeče još par minuta.
E, sad nastupa nešto što može da se desi i vama prilikom pravljenja ovakve kombinacije jela. Rolat je gotov, a paprike nisu! Šta sam uradila?
Izvadila sam tepsiju napolje, rolat koji je bio pečen, pomoću dveju pljosnatih, rešetkastih velikih kašika, koje svi imamo u kuhinji, poduhvatila sam rolat tako da u potpunosti naleže na njih, prebacila ga u oval, a paprke uvaljala, pomoću dve kašike u saft u tepsiji, prevrćići ih na drugu stranu, vratila u rernu i dopekla. Bile su gotove u narednih desetak minuta, potpuno pečene, mekane...zlataste.
Eto, možda se nađete u sličnoj situaciji, a kako ja pišem kuvarma početnicima, nadam se da će vam ovaj savet dobro doći.
Najkraće rečeno, improvizujte i budite logični. Ako je rolat gotov ne dozvolite da izgori jer bi paprike trebalo još peći ili obrnuto...
Ovakvih situacija u kuhinji ima dosta, različite su okolnosti kada dođemo u nedoumicu, šta uraditi onda kada se desi nešto o čemu autor recepta nije rekao ni reč.
Zato, još jednom podsećam na pravilo, kada pravite neko jelo prvi put, nemojte to raditi za prilike u kojima je neophodno da imate dobar, reprezentativan ručak. Kada pripremate ručak za goste, a niste vešti i iskusni u kuhinji, držite se devize: Samo proverena jela!
Torta je kupljena - pa šta!
Dok sam bila mlađa, želela sam uvek da uradim sve sama, bez tuđe pomoći i nisam koristila prečice. Sada kao iskusan putnik na uzburkanom moru, vidim da neke stvari mogu da se urade i bez mog angažovanja, tako da i meni i drugima bude lepo i svaki put, kada mogu, dozvoljavam drugima da urade sve ono što nije nužno moj posao.Svoju energiju štedim za put kojim plovim, a to veslanje iscrpljuje...
Tako, mnogo je lepo kad neko drugi napravi tortu ! Još je i tako divno ukrasi...
Naravoučenije: Dozvolite drugima da vam pomognu!
Sve u svemu, mi smo danas proslavili rođendan čoveka kojeg mnogo volimo i baš smo uživali u jelu i torti i u otvaranju malih poklona, za vrlo male pare! Onaj najveći poklon bio je nevidljiv i nedodirljiv, neprocenljivo vredan....
