PALAČINKE ZA POČETNIKE

UMUTI I ISPECI

Potrebno je (za 15-tak palačinki)

Testo:

3 jaja

prstohvat soli

2 šolje brašna

malo ulja  1-1,5 kašika

1 šolja mleka

1 šolja vode

Za fil je potreban džem od kajsija

Džem, bez obzira ko je proizvođač, najčešće je prilično gust i pun želea i kao takav ne razmazuje se lako. Zato, slobodno tri dobre kašike džema razrediti sa vodom u šolji.Sipati vode tek toliko da malo pokrije džem.Umutiti da se ujednači .Tako ćete dobiti džem za premaz koji će biti podjednako pikantan i ukusan, ali se znatno lakše razmazuje po palačinkama.

Ukoliko želite da od običnih palačinki napravite nešto još bolje i više prelijte ih filom od kisele pavlake koji se pravi na vrlo jednostavan način.Ovako zalivene palačinke mogu da se posluže i kad se u potpunosti ohlade. Tada su još bolje!

Slatko kiselkasti preliv:

1 pavlaka

4 kašike šećera

nepuna šoljica jogurta

Додајте натпис

Prvo testo!

Da bi ste napravili lepo glatko testo za palačinke u kome neće biti grumuljica brašna, potrebno je prvo da sipate brašno u činiju i dodajte mu odmah prstohvat soli. Zatim napravite rukom malo udubljenje u brašnu , zgodno da se tu dodaju jaja i ulje. Odmah dodajte i pola količine mleka. Sada ručnom mutilicom umutiti sve sastojke, žustro. Videćete da je testo prilično gusto, pa malo po malo dodajte i preostalo mleko. Mutite i kada sve sjedinite u prilično gusto testo, dodajte i vodu, malo po malo.Kako se masa bude razređivala, testo će sve više podsećati na vrlo gust jogurt. Ukoliko steknete takav utisak, uspeli ste. U testu za palačinke ne bi trebalo da bude gromuljica, ali ako vam se desi da se one i pojave, znajte to se ponekad dešava svima bez obzira na iskustvo.

Sada stavite na ringlu tiganj, koji ste malo nauljili, da se dobro zagreje. Možete da probate da kapnete malo testa onda kada mislite da je dovoljno zagrejan, pa ako odmah počne da cvrči, sve je spremno za pečenje palačinki. 

Kada kažem da tiganj malo nauljite to znači da sipate dve tri kapi ulja ili ga premažite četkicom zamočenom u ulje, a ako nemate četkicu, poslužiće i salveta koju ste malo nauljili, pa tako masnom pređete po dnu tiganja.To sam videla da radi moja ćerka, kaže to je videla na Youtube...

Odredite prema obimu vašeg tiganja koliko ćete sipati testa za jednu palačinku. Palačinke su lepe samo onda kad su tanke i kad nisu masne.

Ne dozvolite da palačinke imaju crne tufne po sebi, smanjujte temperaturu kako bi dok se peku ostale lepe i svetle boje.

Gotove palačinke slažite na jedan tanjir.Kada potrošite svo testo i ispečete sve palačinke,premažite ih pripremljenim džemom.
Naravno da palačinke možete premazati na hiljade načina, prema ukusu, ali ukoliko želite da ih prelijete filom od pavlake, onda je dobar samo džem od kajsija ili možda još,džem od šipaka.

Fil od pavlake

Ovaj fil se pravi tako što čašu pavlake umutite sa 4 kašike šećera i šoljicom jogurta.Mutite da dobijete fil koji se lepo razmazuje i ima gustinu testa za uštipke.

Palačinke prvo premažete filom od džema i slažete u činiju. Kada popunite dno činije filovanim palačinkama prelijete ih filom od pavlake. Onda ređate drugi red palačinki s džemom , pa preko njih fil od pavlake i tako sve do poslednje palačinke i poslednje kašike fila.

Možete ih odmah poslužiti ili ostaviti da se hlade na sobnoj temperaturi ili frižideru...Biće lepe kako god okrenete. Nema pomoći, nećete im moći odoleti.

Zato što su sočne!

Zato, jednostavno!

OMLET ZA POČETNIKE

TATIN OMLET

Hoćeš da doručkuješ, a hleb je star, a ne ide ti se u prodavnicu i baš žuriš u školu! Nema problema tu je tata da napravi klopu od onog što ima.Tako dobiješ tatin omlet, nabokaš se i ideš svojim putem. Ukoliko tata nije prisutan, možeš to i sam(a)! Evo kako:

 Uzmeš jednu činiju i u nju udrobiš jedno parče hleba. Nije bitno ako je hleb suv i skoren kao opanak. Samo ga isparčaj, kako znaš i umeš.

 Dodaj jedno...

 pa drugo jaje...

 Posoli... i sada, stavi manji tiganj u koji sipaš malo ulja, na ringlu, da se greje

dok ti ...

 naseckaš malo šunkarice...

 na sitne kockice

 Baci kockice  šunkarice na tiganjče da malo procvrči

dok ti...

 naseckaš malo kačkavalja....

 evo ovako na štapiće...

 pa ga odmah dodaj u onu činiju sa hlebom i jajima

koje si već malo osolio(la)...

 evo ovako, ovo sve, sad...

 dobro izmešaj viljuškom....

 pa na onu šunkaricu koja je malo propržena...

 saspi bućkuriš s jajima....

 malo sve poravnaš viljuškom....

 i čekaš da se donja strana "uhvati", isprži, a to je vrlo brzo, za minut-dva

i onda

 tako poluispržen omlet poduhvatiš s dve viljuške, ili nekim drugim

kuhinjskim pomagalom...

 i okreneš tako da se isprži i druga strana, vodeći računa da ti se omlet ne raspadne..

A šta i da se raspadne! Nikom ništa....

 Isprži ga dok ne porumeni i ne zamiriše...pripremi tanjirče...

 pa onom zgodnom spravicom, kojom si omlet prevrtao(la)

prebaci ga na tanjir...

i ako nemaš tatu koji ume da slika, naslikaj sam(a)

Smiley-a, s malo kečapa, i lepo doručkuj i take it easy, be cool i 

lepo uči i budi dobar, znaš sve kako tata kaže...

jer tata zna i on je bio isti(a) ti

gotovo juče...

love you

yes

I 

do

Samo, ne zaboravi da isključiš šporet i skloniš sto kad završiš jelo...

jer u kuhinji vlada pravilo:

sve što si uzeo

od namirnica 

vrati na mesto, sve što si koristio

od pribora za jelo

skloni sa stola, 

i bez ulepljenih tragova hrane

složi u mašinu

za pranje 

posuđa...

Ti to sve znaš, 

zar ne?

PITA ĆOĆARA

KAD OBIČNE STVARI KRENU NAOPAKO

(ili kako da od kora za pitu koje su nikakve napravite nešto)

 Recept za pitu je dole niže, posle teksta o sanjarenju....

Parle vu franse?

(Čitaj k΄o što je napisano)

Ponekad, u snu, pričam francuski jezik.Ne samo da pričam, već raspredam i filozofiram, raspravljam i nadmećem se sa sagovornicima, sve na francuskom. Toliko mi to dobro ide, da u samom snu postanem, na onaj posebno čudan način dualiteta bića koje sanja i analizira san istovremeno, svesna tog umeća, za koje znam da ne posedujem u stvarnom životu. Jedan deo mene, koji se malo probudio, kaže: « Vidi, vidi, pa ja u stvari znam ovaj jezik, i to dobro!», a onda se oglasi i onaj posmatrač u meni i samo opominje: »Sanjaš, i misliš da pričaš francuski!»

Kada se probudim, ne umem da ponovim ni jednu jedinu rečicu francuskog jezika. Ja ništa na francuskom ne umem da kažem osim par fraza, poznatih širom sveta.

Ponekad, opet, kad sklopim oči i tonem u san, i dok sam još uvek svesna i sebe i toga da se prepuštam snu, pred očima mi promiču predeli, sa svim detaljima, kao da vozim auto nekim putem i vidim sve ono što vidi vozač. Zanimljivo je to što sam apsolutno svesna te senzacije i što u tom trenutku mogu da pojačam pažnju na detalje koji mi promiču, jer me strašno zanima da u stvarnosti, otkrijem gde se nalae ti nepoznati predeli koje tako jasno vidim, a znam da na tim mestima nikada, stvarno, nisam bila.

Jednom sam se tako, strašno upinjući, memorisala jedan poslovni objekat, koji se nalazi s leve strane puta. To je bila moderna poslovna zgrada, sive fasade, sva kockasta i simetrično raspoređenih prozora, a  vertikalno uz prozore, s obe strane su postavljene, dekoracije radi, okrugle metalne cevi obojene u crveno. Pročitala sam i natpis firme i ponovila ga nekoliko puta u snu, ali nažalost, kada sam se probudila nisam mogla da se setim šta je pisalo na zgradi.

Ne bih ja mistifikovala ove stvari, samo volim da mislim kako stvarnost koju živimo, nije i jedina istina. Osim toga, činjenica da ponovo sanjam, govori u prilog tome da je moj poduhvat « Let it go», o kome sam pisala ranije, uspeo.

Snovi na javi

U budnom stanju, dok neke žene maštaju o zanosnim muškarcima, skupocenim cipelama i žude da ih sa sve još skupocenijom torbom, na sve tako visokim potpeticama, sudbina odvede u zagrljaj onome ko bi imao sve atribute, recimo, Antonija Banderasa, ja sam krajnje nezanimljiva. Često, na poslu, a tamo sam najviše u toku dana, dok mi stomak zavija u poznatom ritmu arlaukanja i opominje me na nepodnošljivu glad i da je vreme da nešto prezalogajim, ja maštam o svim onim divnim jelima koje sam pravila. Ponekad, kao u loše montiranom filmu, vidim kadrove, gde ja, kao Marija Kalas, vitka i zanosna, s tamnim naočarama i svilenom maramom vezanom oko punđe, vozim onaj svoj nesrećni kabriolet i onda posežem za parčetom debele masne pite sa sirom...Toliko je šokantno to maštanje da me istog trena vrati u stvarnost i onda se setim baba Mikine kljukuše, baka Milinih priganica, ali bogami i mojih krofni, i moje sarme i moje bele čorbice...

Danas sam sebi ispunila tu jednu skromnu željicu, kući sam, pa mogu, i mada sve nije išlo kako sam mislila, izrodilo se nešto posebno i dobilo je ime: Pita ćoćara.

Napravljena od kora koje umalo nisam zafrljačila u smeće!

Nisam to uradila jer sam prethodno napravila fil, a žao mi jaja, sira...

PITA ĆOĆARA

(kad se nešto sćoća, znači da je gnjecavo, splasnulo i namrežgalo se. «Sćoća ti se» - može da znači mnogo šta, al΄ uvek je nešto što ne želimo da nam se desi.)

Potrebno je:

Pakovanje kora za pitu (mogu i one koje će vas po svom izgledu i svojstvima debelo razočarati kad ga otvorite)

Jednu ili dve kore pokušajte da odvojite cele, trebaće za pokrivanje dna tepsije.

3 jaja

4-6 kašika i to dobro natovarenih, pavlake

100 gr feta sira

šolja jogurta

prstohvat soli

2-3 kašike ulja

Priprema:

Kore koje ste kupili u želji da napravite pitu koju volite, ukoliko po otvaranju imaju sve one atribute zbog kojih bi ste ih najradije zafrljačili u kantu za smeće: izgledaju kao da im je prošao rok, a nije, jer na omotu piše da ima da traju još 5 dana, lepe se jedna za drugu, pa kad pokušavate da ih razdvojite one se kidaju, jednostavno urolajte i isecite na rastojanju od oko debljine prsta. Tako dobijene "rezance" raširite na radnoj površini, pokušavajući da dobijete što više razdvojenih «rezanaca».Ne zaboravite da ostavite jednu ili dve cele kore za pokrivanje dna tepsije.

U posudi, koju obično koristite za spravljanje fila za pitu, umutite sve sastojke: pavlaku, izmrvljen feta sir, so i jaja. Kada dobijete ujednačenu masu dolijte jogurt. Sve umutite još jednom. Gustina fila je kao gustina testa za uštipke.

Ubacite rezance od kora u fil i dobro «zamesite» tako da imate utisak da je svaki delić kora navlažen i da nećete imati one «džepove» suvih kora koje nisu umočene u fil.

U manju tepsiju (20cm x 30 cm) kojoj ste malo nauljili dno i stavili dva sloja nauljenih celih kora, prespite ovu ćoćavu masu i dodatno prstima rasporedite «testo» kako bi svuda bilo i kora i fila.

U prethodno zagrejanu rernu, na 180˚C stavite ovu ćoćaru, pecite je dok ne porumeni i ne nabubri i naraste. Uživajte u njenoj probuđenoj lepoti, dok se kućom širi miris kljukuše koju je nekad pravilaona vaša baba iz Bosne, ako ste imali toliko sreće u životu...

Ćoćara je kao rađanje labuda iz ružnog pačeta koga niko ne voli, a posle mu se dive i govore kako su ga baš voleli dok je bio onako mali i goluždrav i sav nikakav...

Uz čašu jogurta, dođe kao odličan doručak za početak dana u kome ćete sanjati ko zna o čemu. Pitam se da li je Marija Kalas volela pite....