PUNJENI PARADAJZ - INSPIRED BY RUDOLPH VAN VEEN

SLASNO I MOĆNO

Obožavam Rudolfa! Jednostavno! Nekako je prijatan i spontan, prirodan i iskren. Ume lepo da prenese znanje i čini se da nema kuvarskih tajni pred svojom TV publikom. Nova ikona TV kulinarstva i zvezda "24 kitchen chanel", ušetao je u naše kuhinje i inspirisao nas da probamo nešto novo.
Dok sam ga gledala kako priprema paradajz punjen mlevenim mesom, gde je kao glavni vezivni sastojak, umesto jaja, upotrebio kačkavalj, odlučila sam da isprobam ovo jelo, prvom prilikom kada budem pravila bećar paprikaš.Tako je došao i taj dan.

Rudolf je ovaj paradajz pripremao kao prilog jelu koje najviše podseća na grilovano povrće, uz opasku da dodaje ovaj paradajz punjen mesom za one koji vole i ne mogu bez mesa da zamisle obrok. Ja sam paradajz punjen mesom odlučila da pripremim paralelno s bećar paprikašem jer mi se čini da je to najbolji način da se upotrebe srca paradajza, koja se izdube kako bi se paradajz mogao napuniti filom od mesa.

Uvek kada pripremam neko novo jelo volim da imam tzv. back up, rezervno jelo koje je provereno i za koje znam da nema šanse da nešto krene naopako. To uvek toplo preporučujem svima koji se upuštaju u nepoznate vode, kako u kulinarstvu tako i u svim sferama delovanja.

UDAR INSPIRACIJE

Otvorim frižider i ugledam predivan paradajz: ni previše velik, ni prezreo, ni previše tvrd, svež kao "sad uzbran"  i onda se setim mlevenog mesa koje sam sinoć kupila posle posla, setim se Rudolfa  i njegovog recepta i odmah poželim da napravim ono što sam već nekoliko dana želela:

ZAPEČENI PUNJENI PARADAJZ

Potrebno je:

5-6 paradajza
(ja  sam iskoristila 9)
500-600 gr mlevenog mesa po izboru
(ja sam imala 750 gr mlevene junetine)
1 glavica luka za fil od mesa + 1 glavica luka za "jastuk" od povrća
malo mešanog povrća po izboru
( ja sam iskoristila moju omiljenu mešavinu smrznutog povrća: brokoli,karfiol. šargarepa)
1 jaje
malo ulja
malo začina za soljenje

Priprema:

Uključila sam rernu na 180 C.
Oprala sam paradajz. Zatim sam odsekla gornju stranu, gde je peteljka, kao da skidam poklopac. Uzela sam supenu kašiku i uranjajući pažljivo njen vrh u meso paradajza, izdubila njegovu sredinu, srce, praveći na taj način "činijice" čiji su zidovi ostali čvrsti....

Svaki tako obrađen paradajz slagala sam na tanjir  obrnuto, kako bi se dodatno iscedio dok pripremam fil. Svaki sam stavljala na njegov pripadajući "poklopac".

Sada sam na brzinu napravila fil od mlevenog mesa i luka. Glavicu luka isekla sam na uobičajen način, sitno na kockice, prodinstala sam ga kratko na malo ulja, ubacila sam meso, mlevenu juneću plećku, sve kratko prodinstala uz stalno mešanje mesa i razbijanje grudvica koje umeju da se stvaraju prilikom dinstanja mlevenog mesa.
Koliko kratko?
Meso sam dinstala dok nije poprimilo jednoličnu boju termički obrađenog mesa, dakle nigde nije bilo rumenila svežeg mesa. Kada je meso postalo rastresito, desetak minuta je orijentaciono vreme, isključila sam ringlu i meso izmakla u stranu. Dodala sam ravnu varjaču začina za soljenje i u sredinu ubacila razbijeno jaje. Promešala sam sve brzo, jer je meso vruće, a jaje sveže....Imala sam utisak ako zakasnim koji sekund da će se pojaviti znaci kuvanog belanca. To nisam želela. Fil je izgledao sočno. Bila sam zadovoljna.
Ako ste gledali Rudolfa, primetićete da se razlikujemo u pripremi fila. On je u sveže, termički neobrađeno, mleveno meso, ubacio 100-tinak gr rendanog kačkavalja. Ideja je da će kačkavalj vezati meso u kompaktnu masu prilikom pečenja jer će se topiti i postati lepljiv.

Ja sam se poslužila starinskom metodom: jaje. Možda znate, Perikle je veliki državnik i  graditelj Atine, za vreme čije vladavine su napravljene građevine koje su pobedile vreme, zahvaljujući, između ostalog i recepturi  za  malter za koju je obilato koristio jaja...(Mora da su kokoške tada bile na ceni.)

Osim toga, vodila sam se potrebom i da zadovoljim svoj ukus: Ja volim dobro pečeno meso.Mislila sam ako budem pekla paradajz, ispunjen presnim mesom, onoliko dugo u rerni koliko ja volim da bude pečeno meso, neće ostati ništa od paradajza.

UKRATKO, SVE REČENO MOŽE STATI U NEKOLIKO SLIKA

  E, SAD DOLAZI ONO NAJLEPŠE!

Vatrostalnu posudu sam podmazala s malo ulja, po dnu pobacala krupno, na rezance, isečenu glavicu luka, dodala malo mog omiljenog smrznutog povrća : brokoli, karfiol i šargarepa i onda....

Punila sam filom paradajz i svaki poklopila i stavila na "jastuk" od povrća koji sam pripremila u vatrostalnoj posudi.

Preostali fil, možda toliko da ispuni još jedan paradajz, rasporedila sam oko poslaganih i napunjenih paradajza. Sve je bilo ušuškano i spremno za pečenje. Rerna se već bila zagrejala.

 Stavila sam ga u zagrejanu rernu i pekla, bez upotrebe fena rerne, narednih 40 minuta.

Tada je bio gotov i spreman za posluženje.....

Ja sam ga poslužila uz bećar paprikaš koji sam pravila paralelno, jer sam želela da iskoristim "srca" paradajza i tu sam na tanjir dodala i pitu od sira, koju svi obožavamo. Mislim, tolika je bila ova letnja vrućina, pa sam vrelu rernu iskoristila i da ispečem pitu koje smo se svi zaželeli: kad sam već grejala kuću da znam i zašto!

Dok se paradajz pekao, skuvala sam  bećar paprikaš, a kad sam izvadila gotov punjeni paradajz, ubacila sam u rernu i spremnu pitu za pečenje....

Za dvadesetak minuta i ona je zarudela i bila spremna da se pridruži ostalim đakonijama koje smo pojeli u slast. Svako je jeo kako je želeo, kombinujući po sopstvenom izboru. Možda vam se čini nespojivom, ali ovo je definitivno, veoma zanimljiva kombinacija ukusa. Probajte, pa javite jesam li u pravu.

 Recept za ovu pitu objavljujem uskoro, ali na samom blogu ima već dosta recepata za pite, pa kad napravite jednu postajete maher za sve pite ovog sveta...Verujte na reč!

Kao i obično, sve vas volim i pozdravljam, bez obzira na to da li vam se sviđaju moji recepti ili ne. Pišite mi, obožavam vaše komentare. 

ODAKLE SI SELE, DEVOJANO MLADA

KUĆA JE MESTO GDE SE SUSREĆU SVETOVI

(Jedan ne kuvarski tekst o zakuvavanju)

Postoje mnoga pitanja na koja ne znam odgovor ili bar, ne takav da ga kažem odmah, kao iz topa. Ipak, samo su tri takva da se pravi odgovor može dati na mnogo načina, a ja nisam usvojila ni jedan kao svoj. Prvo i najteže pitanje je : «Kako si?», a drugo je:

« Odakle si?» Na ono uobičajeno : «Šta radiš?», naučila sam automatski i besmislen odgovor : « Evo!»

Kako sam? Nikako! Brinem se. Plašim se.Sekiram se. Razmišljam o besmislu. O smislu. Razmišljam kako ću. Muči me besanica. Besparica. Muči me sutrašnjica.Sećanja. Beznađe.Onda se smejem iz sveg glasa. Radujem se suncokretima koji rastu uz put na potezu između Stare Pazove i Inđije. Ozarim se svako jutro kad ih ugledam. Na nadvožnjaku, par stotina  metara ispred,  već osećam bolan grč u želucu jer kad ga pređem bližim se svom poslu, a tu ništa ne ide kako treba. Luda sam. Potpuno sam luda. Razmišljam, koji odgovor da usvojim kao automatsku rakciju na to pitanje: « Kako si, Anka?»

Evo, da probam!

-Zdravo!

-Zdravo!

-Kako si?

-Biće bolje!

-Šta radiš?

-Evo!

-Odakle si?

-?

-Šta si ono rekla, odakle si?

-?

-Ma, reci slobodno!

-Ma ne znam, niotkuda!

MOJA DOMOVINA

Ustvari, ja nisam niotkuda s ovoga sveta. Ja ne boravim nigde na ovom svetu. Ja živim na razmeđi puteva četiri sveta.U svojim mislima.Tu je moja domovina. Tri sveta su tajanstvena i povremeno mi se otvaraju da ugledam njihovu lepotu. Povremeno boravim u tim svetovima, ali samo toliko, koliko mi njihovi gospodari dozvoljavaju. To su svetovi moje dece. Četvrti svet je svet mog muža. Tu su vrata stalno otvorena i taj svet me vuče sebi, čak i onda kada bih želela da se osamim u svom međuprostoru, taj svet me stalno doziva i neda mi da zaboravim stvarnost, to što jeasam u ovom životu. Kažem mu: Ti si kao crna rupa! Sve usisavaš u svojoj blizini! A, onda mi bude žao i kažem : «Ma ti si mama koka koja sve savija pod svoja krila»...

LET IT GO 

Pusti? Kako bi se adekvatno prevela ova fraza s engleskog jezika.? To,»Let it go», tako dobro odražava svoju suštinu i ne mogu da se setim ni jedne fraze koja bi tako dobro prevela značenje toga što zapravo znači: "Let it go!"

Pusti sve, otpusti sve...

Bilo kako bilo, «Let it go» je zapravo ključ rešenja svega na ovome svetu. Mi verujemo da je život borba, da je život staza puna prikrivenih zamki i prepreka i da stalno moramo biti na oprezu, kako bi smo stigli do cilja. Pravo pitanje je šta je to naš cilj i šta zapravo radimo na ovome svetu osim što starimo.Čak i kad mirujemo, čak i kad nismo pri sebi, čak i kada se radujemo i osećamo moćno, starimo svakog sekunda i svedočimo o prolaznosti u vremenu. Borimo se, ali protiv čega? Za šta?

ANALOGIJA

Danas mi se odjednom ukazala slika čoveka koji se davi. Davi se i batrga u užasu i traži oslonac za šta bi se uhvatio. Ne može da se seti da se samo opusti, da se ne pokreće i voda bi ga sama vratila na površinu. Životu. Ne delanje? Davim se i sve što treba da uradim kako bi se spasila sigurne smrti je da se primirim i ne delam!

Simbolika ove situacije, podstakla me je da razmišljam o jednoj analogiji: Batrganje u moru problema.

Može li se isplivati i tada na površinu ne delanjem. Jednom, davno, pitala sam jednu doktorku, kada će to prestati, misleći na užas napada anksioznosti od čega me je ta žena zauvek izlečila. Ona je tada izgovorila te čarobne reči, reči koje su mi spasile život: Kad pustiš! Kad pustiš to! Kada sam je upitala, kako se to radi, rekla mi je: Kako je došlo tako mora i otići, ti znaš! Moraš pustiti!

I ja sam pustila. Ne znam kako, ali uspela sam.

TREBA SAMO PRITISNUTI PRAVI TASTER

Posle četiri godine života u totalnom sunovratu i odricanju od svega, posle toliko problema koje mi je doneo posao koji radim, oslepela sam za sve, umorila sam se i osećam toliko jasno, kao nikada pre: Dosta mi je, stvarno mi je dosta!

Mislim da ću da uradim « Let it go», jer vidim da je sve jedno, šta god radila potrebno je vreme da se stvari dovedu na svoje mesto. Sekirala se ili ne, u potpunosti je isto u odnosu na problem. Zaželela sam se svoje dece, nedostaju mi. Kao da ih nisam videla godinama, a živimo u istoj kući. Nisam bila tu. Nisam ih videla. Bila sam previše dugo u problemu. I sada mi je dosta. Sada mi je stvarno dosta!

Dosta mi je očaja.Dosta mi je straha.Dosta mi je turobnog osećaja beznađa.Dosta mi je suza.Dosta mi je strepnje.Dosta mi je!

Osećam odlučnost da se više ne borim s problemom. Primirila sam se i čekam da isplivam. Želim da se vratim svojoj kući i svom životu, ovom koji mi trenutno pripada.

Jedna od pošalica, koja kruži društvenim mrežama, kaže: «Čak i kad te pojede ljudožder, imaš dva izlaza!»

Ha!

SLOBODAN DAN

(neslobodnog čoveka)

Danas sam prvi put posle godinu dana imala slobodan dan. Nisam znala šta ću sa sobom.Želela sam sve i svašta i sve odmah i odjednom. Onda sam se uhvatila za jedinu poznatu stvar pored koje sam se osećala sigurno i korisnom. Šporet. Tako sam prvi put posle godinu dana napravila kompletan ručak: čorbu, pirekrompir, bečke šnicle i salatu od paradajza bogato posutu feta sirom. Toliko je to bio izuzetan događaj da sam zaboravila da iznesem pire na sto. Sreća što se ćerka setila.Tada, za stolom, dok smo kusali čorbu i gledali obilje hrane koja nam sledi, osećala sam se kao umorni putnik koji se vratio kući i kome je dosta lutanja i borbe s vetrenjačama.

Kako sam?

Hvala na pitanju, odlično!

Šta radiš, Anka?

Evo, uživam u trenutku!

Odakle si?

Iz Beograda! MUNZE-KONZA, BRATE!-što bi rekli klinci.

DŽEM I KOMPOT OD NEKTARINA

NEKTARINE

Prošle godine sam vam pokazala kako možete da napravite kompot od nektarina koji je postojan pa se njime možete sladiti u dugim zimskim danima, koji će sasvim izvesno doći. Sada ću vam pokazati kako možete da napravite džem od nektarina, pa ko voli može da se upusti u avanturu pripreme džema za zimu ili, kao ja, da napravi manju količinu , tek da se nađe za narednih nekoliko dana kao proverena domaća poslastica.

Ja ne volim baš da pripremam džem «na veliko» i uopšte ne volim tu halabuku oko kupovine  voća u ogromnim količinama kako bi se pripremilo nešto za zimu, kao da leto i novo voće nikada više neće doći.

Voća ima u toku cele godine i ja džem pravim u malim količinama, iz čistog zadovoljstva, jer ni jedan kupovni nije tako dobar kao onaj koji možemo sami da napravimo. Volim da imam teglu domaćeg džema u frižideru, pa kad se zaželim, ja i napravim.

Evo kako:

DŽEM OD NEKTARINA

 Nektarine koji su zrele i baš su takve da ih morate pojesti jer ako ostanu do sutra, počeće da trunu, oprala sam i ugrubo isekla. Koristila sam samo zdrave plodove.Nekoliko natrulih sam odbacila, a one koje nisu zrele ostavila sam na stranu, kako bi se jele  sveže. Kada sam skoro napunila ovu veliku šerpu, stavila sam ih na šporet i uključila ringlu na najače. Čim se šerpa zagrejala i čim sam čula da voće cvrči na vrućem dnu, smanjila sam temperaturu ringle na najmanju moguću.

Poklopila sam šerpu i sačekala nekoliko minuta da voće krčka i pusti sok

Kada se stvorio sav ovaj sok malo sam pojačala temperaturu, stavila sam na tzv. jedinicu i dosula sam šećer.Ja volim kada džem ima ukus voća od koga je napravljen i nikada ne dodajem puno šećera, ponekad , a naročito kada džem pravim od šljiva uošte ne dodajem šećer. Samo, mora da znate, ukoliko ne dodajete šećer u džem onda ga uvek pravite u malim količinama i kada znate da će taj džem biti pojeden u narednih nekoliko dana. Šećer koji se dodaje ima ulogu stabilizatora. Jedino u pekmez ne dodajete šećer , ali pravljenje pekmeza podrazumeva dužu termičku obradu voća, pa ko voli, može da se žrtvuje.

 Kada se napravilo dosta soka, dodala sam šećer.

Stavila sam šećera u meri "nepuna šolja ". Kao što vidite, ono što je pravo zadovoljstvo kod pravljenja džema jeste da sami određujete koliko će taj džem biti sladak i ne morate da se opterećujete tačnim merama. Važno je samo da znate koliko želite da taj džem bude sladak. Preporučujem, da se u ovoj varijanti pripreme džema koji ćete pojesti u narednih nekoliko dana ili sati, odlučite za što manju količinu šećera.Tako ćete imati džem koji će sačuvati ukus voća od koga je napravljen. Kada sam dodala šećer sve sam promešala varjačom i pustila da krčka na najmanjoj temperaturi.

Posle sat vremena prilično se zgusnuo, a ja sam ga do tada promešala možda dva-tri puta, onako u prolazu jer sam radila druge stvari po kući.

U narednih sat vremena skroz se zgusnuo, ja sam ga tada isključila i ostavila na šporetu sve dok se nije rashladio na sobnu temperaturu.

Pogledajte koliko je "uvrio", koliko se spustio nivo "kaše" u šerpi.

Na kraju sam džem presula u teglu i ostavila u frižider, a ono što nije stalo u teglu, pojeli smo u slast, sve onako iz šerpe...Kad volimo...