KISELI KUPUS SA PILETINOM

Neobičan spoj

Danima sam razmišljala o ovom jelu, ali posle iskustva sa paprikama punjenim pasuljem, nije mi bilo baš lako da se otisnem u nepoznato. Jelo mi se nešto neobično, nešto što još nisam probala, poželela sam neki novi ukus i tako se dosetila da bih mogla napraviti kiseli kupus - ribanac sa pilećim belim mesom. Nikom ništa nisam govorila, jer znam da bi se svi u porodici pobunili, što je i razumljivo, s obzirom kako su se proveli onog dana kada sam kući donela suve paprike sa sjajem u očima: "Sad ću vam napraviti nešto što nikada pre niste jeli!"
Eksperiment je uspeo i preporučujem da probate!
Ovaj ručak se sastoji od pileće supe i kiselog kupusa - ribanca s belim pilećim mesom.

Prvo pristavite supu i dok se ona sama kuva bacite se na kupus!

KISELI KUPUS I PILETINA

Potrebne namirnice:

200- 300 gr kiselog kupusa ribanca
1 šolja pirinča
pileće grudi 500-600 gr
1 luk
prstohvat šećera
2 čena belog luka
prstohvat ruzmarina
veza peršunovog lišća
1-2 narendane šargarepe
100-150 gr domaće suve slanine (aromatizovane belim lukom)
ulje
začin za soljenje


Priprema:

Prodinstati na malo ulja sitno seckanu glavicu luka koju smo posuli prstohvatom šećera.Dodajte i pola pripremljene količine slanine iseckane na sitne komade.Dinstajte dok slanina ne postane staklasto sjajna. Kad luk omekša i slanina zamiriše neodoljivo, dodajte  kupus ribanac, bez prethodnog ispiranja.Koristite ga tako kiselog, baš kakav jeste.Malo promešajte i pustite da se sve  dinsta, dok očistite i narendate šargarepu. Dodajte šargarepu, promešajte i poklopite.Umerite temperaturu ringle da jelo lagano krčka dok isečete belo pileće meso. Narežite meso na kocke 2x2 cm. Dodajte meso, promešajte, ubacite malo suvog ruzmarina
( ruzmarin je vrlo aromatičan i ne bi trebalo s njim preterivati, naročito ako nije čest sastojak vaše kuhinje) i dodajte naseckan list peršuna. Sve promešajte, poklopite i pustite da lagano krčka.Možete dosuti, pola šoljice vode ukoliko se plašite da bi jelo moglo zagoreti. Osim toga, tako nećete morati stalno da ga mešate i pazite.

Dok ova osnova ručka lagano krčka, operite pirinač i stavite ga u drugu šerpicu da se kuva u vodi koju ne solite.Kad voda krene da ključa, smanjite temperaturu ringle i kuvajte pirinač do kraja, na tihoj vatri.Pirinač će ubrzo popiti svu tečnost, kada je uglavnom i skuvan, a vi tada isključite ringlu na kojoj se priprema pirinač i spremite se za završni udarac u pripremi ovog neobičnog jela.

Na malo ulja propržite ostatak slanine tako da bude staklasta i onda ubacite u tavu i sitno iseckana dva čena belog luka. Propržite tek malo, da luk zamiriše, i sve to saspite u pirinač koji je nabubrio i popio svu vodu u kojoj se kuvao.Promešajte i ubacite u šerpu u kojoj ste kuvali kiseli kupus i meso.

Sve promešate tako da jelo postane lepo ujednačeno.Sada probajte i procenite koliko ćete dodati začina za soljenje. Posolite onoliko koliko vi volite da jelo bude slano.
Namerno sam ostavila ovo dodavanje začina za soljenje za kraj jer je teško proceniti koliko će svaki od već posoljenih sastojaka dati slanoće jelu.
Jelo je tada gotovo i spremno za služenje. Kako moja porodica nije uvek istovremeno na okupu za ručkom, ja sam u već gotovo jelo dodala i umešala  dve kutlače supe, koja je tada već bila gotova, kako se jelo ne bi steglo u narednim satima.
Na kraju, preostalo mi je samo da zakuvam pileću supu.Dodala sam joj rezance, isključila šporet i u narednih deset minuta, koliko je potrebno da rezanci omekšaju, ručak je bio spreman za serviranje.

Kakav je ukus?

Jelo ima blag kiselkast ukus koji blaži pirinač i nežan ukus belog pilećeg mesa.U ustima promče nagoveštaj arome ruzmarina i tek mali osećaj da ima i belog luka.

P.S.Fotografije su prilično loše.Nadam se da mi nećete zameriti.Trudila sam se da rečima prikažem sve što se prikazati može.Nadam se da ću u dogledno vreme obezbediti bolji fotoaparat!

VITAMINSKA BOMBA I VATROMET BOJA

autor fotografije Daniel A.

DOBRO JUTRO!

Činilo se da zima okleva sa dolaskom i već kad smo se ponadali da će nekim čudom zaobići Srbiju ove godine, poslala je svoju izvidnicu: Novembar.Prvo se malo folirao u kohabitaciji sa miholjskim letom, a onda u potaji, usred noći, krajnje podlo, zauzeo sve najbolje pozicije!
Sad, pun sebe, luduje sa bratijom: Magla, Severac, Mraz i Kiša Fajtalica. Očekuje se dolazak i Gospođe Zime, a ona, kao i uvek, dovede još luđe društvo, pa ledenom piru nema kraja! Prefrigana i samoživa, kao vešt manipulator, učinila je svoje neprijatno prisustvo oličenjem radosti! Dobar marketing čini čuda, pa se za nju vezuje fama zimskih radosti: kićenje jelke  i večiti dolazak Deda Mraza...Neko je baš voli, a svima nama koji žudimo za suncem, preostaje samo da sačekamo proglašenje fajronta!
Poražena odlaskom poslednjih ptica na jug i  već kad sam mislila da se predam i bezuslovno prihvatim ultimatum Novembra, desilo se čudo: sunce i vatromet boja, eksplozija radosti i veselja, zapis čiste radosti razgalio je moju dušu! Tanjir pun zdravlja i  jedno "Dobro jutro!" neznanca.
Već sam pisala o značaju doručka za početak dana, a moj današnji i prvi gost kuvar na mom blogu, svojom inventivnošču pokazuje koliko spremanje doručka može biti jednostavno i  brzo, a toliko zdravo!

UPOZNAJ KUVARA

Gost u kuhinji je Daniel A. Tvrdi da "nema pojma s kuvanjem" i za sebe kaže:
"Volim da pevam, a ne razumem se u muziku, nemam pojma o modi, što je za ribu more za mene je internet, bez mog iPhone-a ja bih bio ništa, od kako sam prestao da čitam dnevnu štampu spavam k'o beba, radije koristim šampon za kosu od breze nego Pantene, volim meso i time se ponosim, briga me za smak sveta nakon što umrem, briga me za smak sveta pre nego što umrem, psujem kad me nešto iznervira, pametniji sam od svih sa fakultetom, a gluplji sam od svih ostalih, mrzim Farmu ali volim da gledam kroz dvogled u privatne jahte, ne obazirem se na tračeve i podsmehe jer to uvek rade gori od mene, za prijatelje biram one koji mogu da me opuste, a ne da mi nešto "završe", nisi mi super ako imaš dobru platu, mislim da je sveopšta bezobzirnost i samoživost rezultat prostakluka i učim svoje dete da ljude ocenjuje prema njihovoj sposobnosti da prežive u pećini, a ne prema modelu automobila koji voze."

Mene je oduševio i receptom i pogledom na svet, a vi prosudite sami i jedno i drugo!

VITAMINSKA BOMBA

autor fotografije Daniel A.

Jutros mi je bio potreban osvežavajući doručak. Iseckao sam hladan crveni grejp na kockice, zasladio ga domaćim livadskim medom i dodao sušeni ananas i jezgro bundevine semenke. Ideja je došla neočekivano, a mix ukusa je savršen. Zdrav obrok za 5 min. Dobro jutro i uživajte u vikendu!

CITAT S DANIELOVOG PROFILA:

‎"Život je izbor, a ne sudbina, jer običan čovjek živi kako mora, a pravi čovjek živi kako hoće; život na koji bez otpora pristaje je bijedno tavorenje, a izabrani život je sloboda. Čovjek postaje slobodan svojom odlukom, otporom i nepristajanjem." Meša Selimović

PILETINA I ŠAMPINJONI U BEŠAMEL SOSU

Belo u belom

(Za 5-6 osoba)

Potrebno je:

Jedne pileće grudi (oko 450 gr)

jedan luk

malo ulja za dinstanje

250 gr svežih, snežno belih šampinjona

70 gr margarina ili maslaca

varjača brašna

pola litre mleka

suvi začin za soljenje (začin c, vegeta, šta god koristite)

malo soli

malo mirođije, suve ili sveže (ako ima)

pakovanje testenine ( makaroni po izboru)

Vreme pripreme jela: oko 40 minuta , (pola sata ako vas u vreme pripreme jela ne pozove mama...)

Priprema

Šampinjone oprati i iseći krupnije, na četvrtine - one manje, na osmine - one baš velike. Vrlo je bitno da šampinjoni budu sveži.Moraju biti beli i hidrirani. Samo takvi šampinjoni dinstanjem ostaju svetli i saft koji se pravi njihovom termičkom obradom ostaje svetle boje. Ovakvi šampinjoni se iskoriste celi jer nećete bacati ni peteljke.Secite ih sve zajedno sa peteljkama, tj. stablom. Ukoliko niste do sad primetili, sveže pečurke imaju ukus korena kupusa i prosto pucaju kad ih režete.

Belo pileće meso isecite na kockice otprilike 1x1 cm.

Luk isecite sitno i stavite ga da se dinsta na zagrejanom ulju. Čim malo procvrči pospite ga prstohvatom šećera i malo dinstajte da omekša. Nedajte da pocrni, zagori.Kada luk dobije zlatastu boju, dodajte mu meso i dinstajte sve zajedno na umerenoj temperaturi.  Desetak minuta kasnije dodajte i isečene šampinjone, promešajte i poklopite.Pustite sve  da krčka na tihoj vatri.Šampinjoni će u narednim minutima pustiti dosta tečnosti tako da će se svi sastojci bezbdno krčkati u šerpi.Kada se sve malo prodinsta  dodajte pola varjače začina za soljenje, promešajte i poklopite.

Sada je vreme kada u veliku šerpu sipate vodu koju posolite i u kojoj ćete obariti makarone.

U drugoj šerpici pripremićete jedan ređi bešamel:

Otopite 70 gr margarina i čim krene da cvrči, ubacite jednu dobru varjaču brašna. Mešajte stalno ručnom mutilicom da se ne bi  napravile grudvice,kad se stvori glatka masa odmah dospite polivinu pripremljenog mleka.Mutite stalno onom mutilicom kako bi se ne bi stvarale grudvice . Prietićete da se sos zgušnjava i tada dosipajte malo po malo preostalo mleko.Posolite malo, tek prstohvatom soli. Sos je gotov za dalju upotrebu kada dobijete glatku belu tekućinu, gustine jogurta. Bešamel sos inače se pravi u srazmeri 1:1 : 10 (margarin:brašno:mleko) ali sada nam treba malo ređa varijanta jer ga koristimo u kombinaciji sa testeninom. U suprotnom jelo bi se posle pola sata veoma stvrdlo. Razlog tome je što testenina «pije» tečnost iz jela kao i to da sve što u sebi sadrži brašno, hlađenjem se i zgušnjava.

Primetili ste da sam veoma malo posolila  bešamel. Nisam ga osolila onoliko koliko bi trebalo  jer ću ga dosuti u meso i šampinjone koji se svo ovo vreme dinstaju i koje sam već posolila.

U ovom trenutku, voda u kojoj ćete skuvati testeninu je već provrila i tu sipate pakovanje makarona po izboru.(Razmišljam da možda uopšte ne bi bilo loše da se umesto makarona upotrebe one lepe, gotove, kupovne njoke od krompira...)

Dok se makaroni kuvaju, saspite bešamel u šerpu u kojoj se dinsta meso sa šampinjonima. Promešajte i pustite da krčka na tihoj vatri dok se makaroni u onoj velikoj šerpi, u potpunosti ne skuvaju.

Probajte ovaj divni preliv. Doterajte ukus. Dodajte po potrebi još malo začina za soljenje ili ukoliko želite da sačuvate snežno belu boju ovog preliva, upotrebite so. Nemojte preterivati sa soljenjem, lako se možete zavarati da je jelo neslano. Kako bude krčkalo sve će biti izraženiji njegv ukus. Kada se makarone skuvaju, procedite ih. Možete u preliv dodati i kašičicu suve mirođije ili malo naseckane sveže, ali ako nemate mirođiju, nije propast, biće lepo i bez nje.

Makarone koje ste procedili sipate u posudu za služenje jela, tako da ga od oka podelite na tri dela: Sipate trćinu skuvanih makarona pa prelijete sosom zahvatajući ga kutlačom, pa sipate drugi sloj makarona pa opet sos zahvatasjući kutlačom, pa na kraju, ostatak makarona, onako iz šerpe zalijete preostalim sosom.

Zahvatajući sos kutlačom ravnomerno ćete rasporditi meso i šampinjone, a na kraju kad zalijete ostatkom sosa iz šerpe, praktično vam ostaje dosta tečnosti sosa koja nema problem da dospe u sve delove ovog složenca.

Jelo poslužite odmah dok je toplo.

Hlađenjem ovo jelo će se zgusnuti ali i tada će biti lepog ukusa. Ipak pravi doživljaj je kad se jede neposredno po spremanju. Blagog je ukusa. Pravi melem.

SUVE PAPRIKE PUNJENE PASULJEM

ONO ŠTO VAM NISU REKLI O OVOM JELU

IDEJA

Nedavno upadnem u «stvaralačku krizu» i mučeći se da smislim šta ću za ručak, setim se suvih paprika i odmah mi zaiskre oči onim sjajem čoveka koji je pred izazovom.

Ta ideja o suvim paprikama punjenim pasuljm već neko vreme mi nije dala mira, sve od kad sam na televiziji gledala reportažu o selu Donja Lokušnica u okolii Leskovca, gde se svi stanovnici bave proizvodnjom crvene paprike.Naročito me je zaintrigirala izjava jedne domaćice iz tog sela, koja je ponosno izjavila novinaru da ume da spremi oko dvesta jela sa paprikom. Ne znam kako je ona došla do te cifre ali bacila mi je rukavicu u lice i ja sam čvrsto odlučila da u svoj repertoar jela sa paprikom uvrstim i paprike punjene pasuljem.

 fotografija je preuzeta sa interneta nažalost nisam pronašla ko je autor.Ukoliko se autor protivi njenom objavljivanju na ovom blogu ukloniću je.

PRETRAGA INTERNETA

Teoretski, znala sam sve šta bi trebalo uraditi da se spremi ovo jelo, ali praktično, nikada nisam pravila paprike na taj način, mada sam ih jednom jela, ali toliko davno da nisam mogla pošteno da se setim utiska koje je njihov ukus ostavio.

Pretražim prvo internet i tu nađem dosta recepata za ovo jelo. Sa malim varijacijama, sve se svodilo na već postojću zamisao koju sam imala u svojoj glavi kako da ih pripremim.

Tragajući za receptom koji bi mi najviše odgovarao još jednom se uverim u istinitost svoje teze da je većina kuvara ili recepata, pisana tako da ih razumeju samo oni koji već znaju da kuvaju ili poznaju specifičnost dotičnog jela.

NABAVKA

Odem do obližnje prodavnice da kupim suve paprike.Tu me umalo nije strefio srčani udar: 250 dinara deset suvih paprika! E, sad, za sve one koji ne žive u Srbiji, kada bih rekla to je 2,5 evra, pomislili bi ste da sam Kir Janja ili poslednja bednica, jer pobogu šta je 2,5 evra! Međutim, kako ja živim u Srbiji i od kako je počela ekonomska kriza, dinar se nekako smanjio i teško se «pronalazi», ja sve preračunavam u pilietinu i  tako uvek znam pravu vrednost nečega.

Evo kako izvodim tu računicu: jedno pile i to dobro,od koga mogu da napravim dva ručka, može da se kupi za 450 dinara, toliko otprilike košta i junetina za gulaš ili paprikaš, nešto malo više bih dala za meso za sarmu ili pujenu papriku koju možemo da jedemo dva dana...Gledam one paprike i razmišljam, malo mi je ovaj svežanj od deset paprika, nas petoro, to mi je ništa...Ako uzmem dva svežnja daću 500 dinara, biće mi dovoljno što se tiče količine ali postavlja se pitanje da li će se jelo svideti mojoj porodici...Na kraju, odlučim da uzmem  jedan svežanj suvih paprika kako bih samo isprobala jelo.

U prodavnici ugledam i divne sveže šampinjone, a pošto sam pročitala mnoštvo recepata o punjenim suvim paprikama, dosetim se na licu mesta kako bih mogla da ubacim i šampinjone...

Pasulj tetovac i ostale potrebne sastojke sam imala, pa sam puna poleta pohitala kući da pravim ručak.

O ČEMU SE RADI

Ovo jelo je relativno jednostavno.Potrebno je beli pasulj, tetovac ili onaj gradištanac, skuvati u određenoj kombinaciji s povrćem ( tu sad ima varijacija prema recepturama različitih domaćica ), suve paprike oprati i popariti vrućom vodom da omekšaju, onda napunite paprike, poslažete u zemljani sud, tepsiju,pekač, šta god, nalijete ih vodom da ogreznu i zapečete u rerni...

Ali, nije baš tako!

NEPRIJATNO IZNENAĐENJE

Prvo što odmah uvidite kad razvežete onaj skupoceni svežanj suvih paprika je činjenica da su te paprike većinom uske i duguljaste i da u njih ne može da stane mnogo fila koji ste pripremili.To znači da svako ko želi da napravi dovoljnu količinu ovog jela za petočlanu porodicu, mora da kupi bar dva ili tri svežnja ovih paprika.Računajući u pilićima, a po ceni malih prodavaca koji žele da ućare maksimalno na razlici u ceni, to je prilično skup poduhvat.

PRIPREMA FILA I PAPRIKA

Evo kako sam ja napravila fil, računajući na svoju inventivnost da paprike kad ih napunim, krčkam na ringli u šerpi kako bih izbegla upotrebu rerne.

Oko trista grama belog pasulja, tetovca, sam oprala i prokuvala u dve vode.To znači kad je prvi put voda proključala prosula sam je pa ponovo prokuvala pasulj. Tako prokuvan pasulj ostvila  sam  da lagano kuva dok ne pripremim podlogu fila.

Na malo ulja izdinstala sam dve glavice sitno iseckanog luka.Kada je luk dobio onu zlatastu boju koja nam govori da je spreman za sledeći korak, dodala sam sitno iseckane šampinjone.Dinstajući šampinjone i luk, dobila sam dosta safta koji puštaju šampinjoni i tada sam  im dodala pola šoljice opranog pirinča. Sve sam to malo mešala na umerenoj temperaturi i kada je pirinač «popio vodu» izmakla sam šerpu s ringle, posolila suvim začinom za soljenje i ubacila pripremljen pasulj. Nalila sam vode, da sastojci ogreznu, i pustila da se sve kuva naredih sat vremena. Nisam gledala baš na sat, ali smatrala sam da je ovaj fil gotov onda kada j pasulj bio gotovo s kuvan.Zrna su bila posve mekana i mogla bih da tvrdim da su bila i skuvana.

Suve paprike sam prvo oprala pod vodom iznad sudopere, stavila ih u vanglu i preko njih sipala vodu u kojoj se kuvao fil. Računala sam da je šteta da se baci ova voda, jer su u njoj sve one lepe tvari od kuvanja povrća.

Deset minuta kasnije paprike koje su bile suve i smežurane nabubrile su i omekšale u vrućoj tekućini iz fila.

E, ovde nastaje problem. Fil kojim punite paprike je vreo, a paprike su male, mahom uske i duguljaste. Kako god da pokušavate da ih punite uvek vam taj fil dospe na ruke i to nije ni malo prijatno. Nervirala sam se i punila te paprike i na kraju sam imala bar dve trećine fila viška. Šta sad?

U šerpi  u kojoj sam pavila fil ostavim sav višak, poređam paprike koje sam napunila ( a nisam ih zatvorila, poklopila, ni sa čim, bilo mi nelogično da dodajem još i kolitove krompira) preko fila, nalijem vodom i pustim da jelo krene da krčka.

PROBLEM

Kako sam u ovom poduhvatu pobrkala bar tri pristupa i bar pet recepata naišla sam na problem! Pirinač koji je bio u filu, brzo je popio svu tečnost i jelo je počelo da se lepi za dno šerpe.

SPASAVAJ ŠTO SE SPASITI MOŽE

Vreme na satu je pokazivalo da imam još maksimlno sat vremena do početka mog radnog vremena. To je značilo da su sve normalne žene u tom periodu završile ručak i polako se pripremaju da izađu iz kuće. Moj ručak je bio na pola spremljen i gotovo upropašten. Brzo sam skinula šerpu s ringle .Nauljila tepsiju, povadila paprike, koje su za divno čudo i dalje bile ispunjene filom, sasula ostatak fila svuda u tepsiju oko njih ali samo onoliko koliko je tog fila dobrovoljno izašlo iz šerpe. Uključila rernu i  i ubacila moj nesrećni ručak da se zapeče, dopeče, šta god.

Šerpu sam potopila i ostavila u sudoperi da se kiseli, dok se ne vratim s posla.

Odjurim u kupatilo i na brzinu se transformišem u osobu koja može da se pojavi pred svetom.Bar se meni tako činilo.

Pet minuta pre nego što sam izašla iz kuće zavirila sam, bojažljivo u rernu.Jelo je bilo gotovo, ali je izgledalo nekako suvo i nedefinisano. Tada sam se dosetila još jedne briljantne stvari: Zagrejala sam u tiganju dve tri kašike ulja, dosula pola varjače aleve paprike i kad je ova zaprška procvrčala, prelijem ono u tepsiji ovim iz tiganja, zalupim rernu, isključim je i sva zajapurena i frustrirana izletim iz kuće i odem na posao.

TELEFON ZVONI

DETE BR.1

Mama šta si ovo pravila za ručak? Super je!

Stvarno?

Da evo baš sam sad ručala..

TUĐE DETE.

Jao, Anka šta ti je ovo u rerni?

Pa, suve paprike punjene pasuljem...

Dobro, ješću nešto drugo...Ti zanš da ja ne mogu ta teška jela...

DETE BR.2

E, mama šta ima za ručak?

Ono u rerni?

Dobro, ješću nešto drugo..

DETE BR.3

E, mama šta ima da se jede osim onog u rerni...

Dobro, snaćiću se...možda napravim makarone s pavlakom....

EPILOG

Tuđe dete, dete br.2 i dete br.3 nekako su preživeli dan bez ručka. Dete br.1 koje se za ručak najelo ovih paprika, a posle večeralo makarone s pavlakom iz sestrine kuhinje, sutradan u rano jutro nije moglo da ustane i spremi se za školu, zbog nesnosnih bolova u stomaku.

KRIVA SAM, PRIZNAJEM

Praveći ovaj ručak prekršila sam svoja pravila:

1. Nikada se ne upuštaj u pravljenje nepoznatog jela ako nemaš rezervni plan.

2. Nikada se ne upuštaj u pravljenje nekog jela ako nemaš proveren ili degustiran recept

Zaboravila sam da odgovorim na bitno pitanje: Šta sam želela da postignem?

Zanemarila sam svoju sumnju da ću dodavanjem pirinča samo iskomplikovati kuvanje paprika u šerpi.

Zaboravila sam da je ovo ipak samo pasulj upakovan u suve paprike i da se pravi više za oči nego za stomak, jer istina je da ove paprike mnogo lepše izgledaju nego što su neki gastronomski doživljaj. Više su za prilog na nekoj svečanoj  trpezi...gde ima još svega i svačega...

SVE U SVEMU

«Kome još trebaju ove paprike!?» - reče lisica koja je poznata po izjavi da je grožđe kiselo.

JA OVAKO VIŠE NE MOGU RADITI!

 DOLAZI VREME SLAVA

U mom poslu kad dođe vreme slava nastupi prinudni post. Kako koji svetac dolazi po crkvenom kalendaru tako i skala uspeha u poslovanju mog malog preduzeća pada na donje granice minimuma.U to vreme stalno žalim što nisam pekar ili apotekar ili i jedno i drugo, jer čini se da u vreme slava, Srbi konzumiraju samo velike količine hrane i lekova: prvo preteraju u jednom pa se leče tražeći prečice u drugom.
Veliki svetac, Slava , je crveno slovo i znak STOP za sve poslove. Tada niko ništa ne radi! Oni koji slave pripremaju se za doček gostiju, a oni koji ne slave idu u goste.

Pitala sam komšinicu šnajderku, kako ona uopšte uspeva da radi pored toliko crvenih slova u verskom kalendaru.Odgovorila mi je da ne šije baš na velike svece ali da u firmi rade uvek i da se ona tada ne brine jer to nije u njenoj kući!
Pitam se da li se Bog ljuti što ljudi rade na neki svetac? Da li se Bogu i svim svecima ukazuje poštovanje tako što obustavljamo sve poslove i sednemo za trpezu pa jelom i pićem svetkujemo?Da li Boga mogu uvrediti ako u ne znanju zakrpim svoje čarape jer mi je provirio kropirić na mestu palca?
Pitala sam komšiju, budućeg sveštenika, kakav je njegov odnos prema radu u dane kada je neki svetac. Rekao mi je da u svemu treba naći meru i ako smo nešto započeli i trebalo bi da započeto dovršimo, to i uradimo iako je svetac.Rekao je da u tom pogledu treba biti opušten, a čuvati svoju dušu od drugih grehova svakoga dana...
Pred Slavu, sveštenik dođe i osvešta kuću.Tako jednom, na Đurđev dan, Otac Jovan, praveći prečicu, kroz moje dvorište pođe kod komšije da obavi svoje.Zatekne me u poslu na dvorištu. Dan je bio lep i sunčan i ja izašla da sredim svoju bašticu. Pozdravim ga i on mene, ali ništa mi nije rekao za moj rad u bašti. Desi se  i sledeće godine ista scena: drvo koje sam zasadila prošlog Đurđevdana sada izčikljalo i ja ga orezujem. Sva sam se ulepila od znoja, prašine i lišća u tom poslu, a otac Jovan prolazeći pored mene pozdravi me: "Ja vredniju ženu nisam video! Radi ti, samo radi, neka te čuva Gospod Bog!"
Čini mi se da što je čovek bliži Bogu, to je i njegovo razumevanje bogougodnosti "demokratičnije" pa se na toj skali vrednosti rad ne smatra grehom.Možda bi se trebalo pozabaviti ožderavanjem i prenapijanjem, možda bi se trebalo pozabaviti osećanjima koje gajimo za druge ljude, pohlepom, zavišću i mržnjom?
Poslednjih godina mnogo se priča o pojavi  slavljenja Slave u restoranu.Meni je ovo paradoksalno isto koliko i želja da postanemo roditelji, a uradimo vazektomiju i podvezivanje jajnika.
Slava je tradicija jedne porodice, dan kada domaćin okuplja svoju porodicu, prijatelje i komšije, u želji da ih ugosti i posluži, vodeći računa o tome da je to dan ljubavi i poštovanja i ljudi i Boga, a ne dan licenciranja svoje finansijske moći, a ne dan pokazivanja ovozemaljske prolaznosti i ispraznosti.
Slavska trpeza je svečana, ali vodi se računa da li Slava pada u posne ili mrsne dane. Tog dana iznosimo najbolje što imamo pred svoje bližnje, bilo da su porodica ili prijatelji ili komšije.Ali sutradan i svaki drugi dan  dajemo sve ono najbolje u nama, ne štedeći se.To je Slava ugodna Bogu i čini mi se da je po ovoj meri, dan  Slave poslednji u tom ciklusu, jer se računa i sve ono što smo zamesili i ispekli, skuvali i zakuvali, servirali i pružili tokom cele godine, od Slave do Slave.
Nedavno sam pročitala jednu anegdotu koja se bavi čovekom i njegovom odnosu prema Bogu.U toj poučnoj priči, Bog je poželeo da se skloni od ljudi tamo gde ga nikako neće pronaći jer su mu dosadile stalne molbe koje mu ljudi upućuju.Pitao je svoje anđele gde bi to moglo biti, a da ga niko ne pronađe.Pošto su mu anđeli predlagali razna mesta, od najvećih dubina do najvećih visina, jedan anđeo, mudar, predložio mu je da se sakrije u ljudsko srce: "Tamo izgleda retko zalaze", rekao je anđeo bogu.
Ja bih dodala, u svoj svojoj skromnosti, da se na tom mestu slavi i Slava. Na tom mestu moguće je pozvati sve svoje bližnje, sve svoje prijatelje i sve svoje komšije, jer srce je bezvremeno i ne poznaje granice života i smrti.Samo u srcu susrećemo večnost kao živu iluziju jer se ne pitamo ni za svoju konačnost.
Na kraju, Bože, oprosti mi, jer me ljuti svaka isključivost! Oprosti mi, jer ko sam ja da sudim?