CV i drugi tekstovi

Napomena: Tekst koji sledi napisan je kao izraz revolta na stav poslodavaca da izbegavaju zapošljavanje žena starijih od 45 godina jer su, pa, stare! Pitam se kad je vreme da žena nađe posao u Srbiji: u periodu kad je mlada i kad može da rodi dete ne valja baš zbog toga jer će da ide na porodiljsko, a kad odgoji decu onda je prestara!

Ankice, ko si ti?Između ostalog?

Moj skraćeni CV napisan u jednom dahu

 i predmet moje žudnje

Znam da kuvam, šijem, heklam, vezem i pletem.Imam izuzetnu moć zapažanja: kad uđem u haotično domaćinstvo, za tri sekunde imam kompletan plan akcije kako ga dovesti u red; jednom kad vidim čoveka nikada ne zaboravljam lice ni osnovne podatke koje sam povezala sa njegovim ili njenim likom.Fantastičan sam organizator odlaganja i sortiranja artikala, tako da u svakom trenutku znam gde su nečije čarape, oho lepak i krstasti šrafciger! Odlična sam u situacijama velikog pritiska: kratak rok i nemoguće misije. Fantastična sam u motivaciji i usmeravanju drugih u ostvarenju ličnih ciljeva, nezamenljiv asistent u svakom poduhvatu, spremna da prihvatim više obaveza nego što se to od mene traži...Radim prekovremeno, često i bez odmora, bez naplate svojih usluga.Pamtim rasporede obaveza i školskih časova, rasporede slobodnih aktivnosti i sportskih takmičenja svog tima...Imam odgovor na sve probleme odrastanja ali i tema za pismene zadatke iz oblasti književnosti, sociologije, psihologije i filozofije.Povremeno podučavam matematiku i fiziku.Fantastičan sam orgnizator i animator dečijih rođendana, krštenja i bezrazložnog okupljanja u velikim grupama... Govorim tečno engleski, čitam (engleski) i naravno da nisam loša ni kad treba da se piše (engleski)...Izrađujem makete vetrenjača i drugih besmislica za osnove tehničkog obrazovanja.Moje kurirske usluge su efikasne i dragocene: za 5 minuta donosim sveske,  patike, kolaž papir i sve drugo što su članovi mog tima zaboravili...da ponesu.Šišam, feniram i bojim kosu. Kreiram stajling za matursko veče, masiram, i lečim lakše oblike prehlade.Razumem se u osnovna lekovita svojstva biljaka i poznajem osnove homeopatskog lečenja.Spremna sam da prihvatim odgovornost i da za to podnosim posledice...U roku od tri sekunde nabrojaću vam bar pet razloga zašto trudnoća nije romantična, zašto brak nema veze sa iskustvima iz perioda zabavljanja i zašto je biti roditelj božiji blagoslov i doživotno ropstvo.Za sat vremena naučiću svakog da vozi kao profesionalac, najsmotanijeg vozača da se parkira u milimetar....Nemam problem sa autoritetima: svako može da mi bude šef, jer tuđa želja je za mene zapovest.Kritiku primam s osmehom na licu i odmah želim da ispravim grešku, jer ja sve mogu, ja nikad nisam umorna i želim da  se dokazujem, da učim i budem u toku...Jedina ograničenja su mi: Ne skačem iz aviona ni s padobranom, ne asistiram pri hirurškim intervencijama i ne učestvujem u podlostima bilo koje vrste.Ni jednu od ovih stvari ne bih mogla preživeti....

Da, ja sam žena domaćica, između ostalog, koja voli da se predstavlja kao samozvani slobodni umetnik! To je jedini luksuz u kome nekažnjeno mogu da uživam, bar za sad!

P.S. Odličan sam vozač i maštam da jednog dana imam malog belog, guzičastog BMW, ako može kabrio, da mi kosa leprša dok ga vozim 235km/h, pre nego što poletimo, ja i moj mali beli guzičasti BMW u nebo, do zvezda, zauvek! Eh!

O,bože, hvala ti što postoji BMW,da imam za čim da žudim, jer sve si mi želje uslišio,dobila sam packe za sve što je bilo gramzivo i egoistično, pokazao si mi gde je odgovor na svako pitanje i koliko malo znam.Da nema, tog malog, belog, guzičastog BMW, sve bi bilo rutina i već viđeno,što je dalje od mene to je jača vatra u mojim grudima,biće moj, jednog dana, zar ne?

Šta je stvarno i misao koja izmiče

Filozofija je disciplina uma koju vole da upražnjavaju svi ljudi bez obzira na intelektualne kapacitete, prikupljene informacije i  dioptriju pogleda na svet.Filozofijom se bave svi, al' samo su retki umovi dobili sertifikat filozofa. Smatra se da je filozof utoliko veći ukoliko ga manje ljudi razume.To je prirodno i najbolje merilo dubine nečije misli, ako polazimo od Sokratovog stava «Znam da ništa ne znam», jer nemogućnost da razumemo uvek počiva na neznanju.Ipak, može se reći i to, da su najveće istine rečene na vrlo jednostavan i razumljiv način... Kad neko ne razume o čemu govorite ili još gore, ako želi da omalovaži vaše stavove, reći će vam: »Šta tu filozofiraš!» Tako u širokim masama umova, filozof ima pogrdno značenje, drugim rečima, kad se vaše mišljenje smatra lupetanjem, dobićete kvalifikaciju filozofa...Ali kao što nečija udaljenost od boga i nipodaštavanje boga ne govori ništa o bogu, već samo o udaljenosti dotičnog od boga,(Nikolaj Velimirovič) tako i pogrdno značenje filozofa ne govori ništa o filozofiji već o udaljenosti onog koji se ruga, od mogućnosti promišljanja i poimaja stvarnosti. A šta je stvarnost? Da li je ona objektivan entitet ili subjektivni doživljaj onog što vidimo ili pojmimo snagom uma, ono što osetimo ili naslućujemo.Kojim organom možemo dokučiti stvarnost? Da li ga posedujemo? Da li je stvarnost  samo percepcija zasnovana na psihofizičkim sposobnostima onog koji sagledava, sveukupnost tih pojedinačnih sagledavanja ili nešto što postoji nezavisno od svih subjekata koji pokušavaju da je dokuče? Da li je ona nešto između, na Aristotelovoj zlatnoj poziciji sredine ili je ona bliže Platonovoj ideji?

Zašto nam je bitno da znamo šta je stvarno?Zašto želimo da shvatimo stvarnost ako ne možemo da upravljamo vremenom.Nije li stvarnost dimenzija čiju bitnu karakteristiku čini vreme i nije li ona utoliko manje uhvatljiva, jer vreme podrazumeva neprestani protok, kontinuitet promena? Heraklit je rekao da se u istu reku ne može ući dvaput, a može li se dvaput boraviti u istoj stvarnosti?

Ništa nije tako kao što izgleda, ko je rekao to? Ko god, bio je pametan i filozof! Dao nam je odgovor na mogućnost sagledavanja stvarnosti.Kao što se kaže da je lepota u oku onog koji gleda, tako je i stvarnost u umu onog koji sagledava.Nije li onda stvarnost u oku pojedinca iluzija i nismo li mi subjekti, koji se nošeni iluzijom, sudaramo u vremenu i prostoru i tako u neznanju  kreiramo stvarnost koju ne možemo sagledati zbog dimenzije vremena za koju nemamo čula?

Muči me ova pitanja. Napale su me ove misli i pokušavam da shvatim zašto je to sada značajno za mene.Da li moje unutrašnje, vanvremensko biće šalje poruku telu u vremenu, onome što zovem JA, onome što je i samo iluzija, onome što je slepo za vreme, onome što je sklono propadanju kao jedinoj izvesnosti.»Šta želiš da kažeš?», pitam nevidljivog sagovornika, uplašena podvojenošću, jer ne znam ni ko pita ni ko daje odgovor!

Možda stvarnost ne treba shvatati ozbiljno ni u lepoti ni u katastrofičnosti.Ne ponesi se uspehom niti se predaj porazu jer, kako reče, otac Tadej : «Kakve su ti misli, takav ti je život(stvrnost)», a u domenu misli sve je moguće i jedino na šta se možemo osloniti je vera. Vera u moguće.Vera u nemoguće. Vera u božju milost.Vera u ljude.Vera u dobro.Vera u smisao.Vera u razlog.Vera u veru da verovanjem nismo ispustili krila vremena i da svoj život nećemo provesti u njegovom zapećku.

Kuda putujemo, videćemo na poslednjoj stanici. Poželite svakom srećan put, jer sreća je neuhvatljiva lepotica s kojom na ludoj žurci plešu samo izabrani, a svi ostali se tiskaju da je dodirnu, da je primame, da skrenu pažnju na sebe...Zato, čini mi se, kad smo već tu,  žurka je skroz otkačena, sve je dozvoljeno, pa da se bar provedemo, dobro, nezaboravno, bez kajanja i za poslednji osmeh koji će ozariti naše lice, pre nego što se oprostimo od onoga što smo smatrali svojom stvarnošću.

Da li  tada stavarno postaje očigledno?

Stvarno me muče ova pitanja i stvarno ne znam odgovor!

Zašto lažemo i da li ponekad  govorimo istinu

Zanimljiva su  istraživanja koja se bave ljudskim ponašanjem, pa na primer, utvrde da jedan čovek dnevno izgovori bar tri laži, a u toku prosečnog života, od recimo 70 godina, to bi bilo 76 650 laži.Još se specifikuje i količina laži izgovorenih u životu po polu i  po vrsti laži.Na kraju se zaključuje da lažemo da bi smo zaštitili druge(apsolutna laž), da bi smo zaštitili sebe(istina), da bi smo izbegli konflikt ili jednostavno, lažemo da bi smo ulepšali stvarnost i zadovoljili standarde samoizgrađenog ega.(Istina!)

Ne treba biti poseban stručnjak da bi smo mogli doneti zaključak da ljudi često i mnogo lažu.Čovek, žena ili muškarac, toliko lažu tokom svog života da se postavlja pitanje, šta je uopšte istina i čemu služi ako toliko preferiramo laž.Takođe, sva istraživanja koja se sprovode uvek moraju da se uklope u određene kriterijume i kao takva ne zahvataju život u celini, onakav kakav je šarenolik i nesputan, nepredvidiv i razuzdan, tako da se može bez bojazni (od laži), reći da se mnogo laže, da svi lažu i da su laži češće od istine.

Laž je lako definisati jer ona predstavlja negaciju istine.Onda kada ne govorimo istinu-lažemo.Međutim, ni jedna definicija se ne može smatrati definicijom, ukoliko govori o nečemu po osnovu onoga što to nešto nije.Dobra definicija se zasniva na onome što nešto jeste.
 Šta je laž?
Laž je iskrivljena slika stvarnosti kojom svesno obmanjujemo druge u cilju postizanja određene koristi, ali često, laž predstavlja i tako iskrivljenu sliku stvarnosti kojom obmanjujemo sebe kako bi očuvali integritet ličnosti i tako sačuvali sebe i tada, laž iz sfere morala prelazi u sferu medicine, kao odbrambeni mehanizam i naziva se neurozom.

U svakom slučaju, laž predstavlja sredstvo kojim pojedinac štiti sebe.Lažete ako kažete da ste u životu lagali da bi ste zaštitili druge.Budimo iskreni!Takva laž ne postoji!Evo jednog banalnog primera, koji se često navodi u novinarskim tekstovima, kao primer laži kojom štitimo druge: Prijateljica vas pita da li vam se dopada njena nova haljina i pokazuje je na sebi sva ozarena svojim izborom. Vi kažete da je baš lepa i da joj lepo stoji jer ne želite da je povredite istinom: «Haljina je užasna, ističe ti sve što bi trebalo prikriti, preskupo je plaćena i da sam na tvom mestu ne bih se u njoj pojavila ni u ludilu!»

Da li ova laž zaista štiti vašu prijateljicu? Ne!

Prijatelj je neko koga izuzetno cenimo, volimo i dragocenost koju želimo da sačuvamo.Mi želimo da očuvamo prijateljstvo zbog ličnog osećaja zadovoljstva koje nam to prijateljstvo pruža, a samim tim i zbog ličnog interesa.U ovoj situaciji, neko će pribeći laži, pre svega, da bi sačuvao dragocenost koju to prijateljsvo pruža i da bi nastavio da živi u uverenju da ima prijateljstvo.Onaj ko veruje da je ova laž bela i da njome štiti drugu osobu, slagao je bar dvostruko: osobu kojoj je uputio laž i sebe da ima prijateljstvo.Pravi prijatelj je onaj ko nam govori istinu  i po cenu da našu naklonost izgubi zauvek jer mu je naš interes i naša dobrobit iznad ličnog interesa.Takvih prijatelja je malo i sada se osvrnite na sve ljude koje smatrate prijateljima i pokušajte da pronađete jednog takvog? Da li ste uspeli?

Istina isceljuje
(Order of love)

Jednom, davno, imala sam veoma nezgodan konflikt sa jednom osobom, zbog čega je došlo do lančane reakcije u širem krugu porodice i zbog čega, moj muž, moja deca i ja, nismo imali spokoja.Taj nemir poticao je iz nemogućnosti da normalno komuniciramo s jednim delom šire porodice.
Situacija je bila rešiva na dva načina:

1.Pogaziti sve ono, što čini moju ličnu predstavu o sebi, prekoračiti granice tolerancije i izviniti se za nešto što nisam prihvatala kao krivicu, odnosno, krivicu koja mi je pripisana, a zbog čega je i došlo do konflikta, prihvatiti i izviniti se!Ovo je bilo najbrže rešenje i rešenje, koje bi samo za mene bilo bolno, ali bi širokom krugu ljudi donelo samo korist.Mir!Mir zasnovan na laži, ali mir!Prihvatiti mir po cenu sopstvenih uverenja!Galileo!Mudar čovek! Shvatio je s kim ima posla, shvatio je s kakvim dogmamam se suočava i izabrao mir po cenu uverenja i tako se pretplatio na život!

Dakle, ponovo dokazujem, da laž ima u osnovi samo ličnu korist! Jer čak i ako se izvinim i znam da je to izvinjenje zasnovano na laži i znam da i dalje stojim na pozicijama zbog čega je i došlo do konflikta, ne štitim time svoju porodicu niti drugu stranu u konfliktu, mada ima tih elemenata žrtve, već pre svega želim da povratim svoj mir! Mir bez koga je moj život postao užasno težak!

2. Drugo rešenje je bilo nastaviti živeti u konfliktu dok druga strana ne popusti!Iako nije viteški, nema elemenata ličnog žrtvovanja jer istrajavam na svojim stavovima, a ima elemenata patnje, moje lične, zbog nedostatka mira i patnje moje porodice zbog nemogućnosti da nastavi uobičajenu komunikaciju, makar zasnovanu  i na površnosti.Ovaj pristup više odgovara merilima istine.Ovo je primer kada se istina koja je apsolutno dobro, u životu koji je pun zavrzlama, obmana i laži, pokazuje samo prividno ne korisnom.

Ko će prvi popustiti? 

Dugo sam trpela! Godinu dana!
Često sam problem iznosila svojim prijateljicama i najčešće dobijala odgovore u kojima se veliča moj stav i apsolutno ocrnjuje druga strana. Ponekad bi me neka od njih posavetovala da se jednostavno izvinim i izgladim odnose i teram dalje, pri čemu se druga strana stravično omalovažavala.Do tog momenta najmudriji savet sam dobila od svoje ćerke koja je tada imala 8 godina i koja mi je jednom prilikom rekla: »Mama, učinila si sve što si mogla da do sukoba ne dođe, i sada možeš samo da čekaš!»
 Bila sam fascinirana njenom mudrošću i prihvatila sam savet.Bilo je teško!

Onda sam se zatekla na jednom skupu svih svojih prijatelja i u razgovoru se došlo do tog famoznog konflikta! Kao i obično, svi su me podržavali i ocrnjivali drugu stranu.Toliko se išlo daleko u diskvalifikaciji druge strane u  konfliktu, da sam ponekad, morala da branim tu drugu stranu jer sam, još uvek, mogla da sagledam sve one dobre osobine mog «neprijatelja» zbog čega sam nekada,  mogla da uspostavim prijateljske relacije. Neočekivano jedna moja prijateljica planula: "Zar je moguće da to još nisi rešila!Zar je moguće da još trpiš ta sranja od nerviranja i sekiracije, iz dana u dan, a možeš to da rešiš jednim telefonskim pozivom! Ti čistiš kuću i guraš pod tepih, to radiš! E, pa vidiš, uzaludan ti je posao! Nisi je očistila! Lažeš sebe, lažeš nas, lažeš sve!"
 Prijateljica koja je ovo izgovorila bila je sva crvena u licu, njene reči su izazvale burnu reakciju u njenom telu, a svima ostalim se spustila "fioka".Zanemeli smo! Ja sam je slušala, prvo šokirana, uvređena, i u deliću sekunde, kada su se sve glave okrenule prema meni i u tom deliću tišine koja se čini da traje večnost, ja sam shvatila: "Ovo je istina!"

Da, u tom trenutku, kada je konačno bila izgovorena istina, sav bol, napetost koju sam osećala u želucu toliko dugo, taj osećaj težine, kao da mi je o pluća okačen teret pa zbog toga dišem sa bolom, u potpunosti je nestao!

Rekla sam: »U pravu si! Da znaš da si u pravu!Uradiću to što si rekla!»

Nekim čudom ili nekim, možda, nepoznatim kretanjem energije koju nosi izgovorena reč, magijom koju u sebi sadrži istina kao apsolutno dobro, ovaj konflikt se razrešio na način na koji sam najviše želela!

Sutradan me je pozvala osoba s kojom sam bila u konfliktu i rekla kako je apsolutno besmisleno da živimo u neprijateljstvu zbog gluposti, neodmerenih reči i da želi da sve to, jednostavno zaboravimo, prevaziđemo i nastavimo da živimo kao sav normalan svet! Tako je i bilo! 
Nikada nismo razgovarali o problemu koji nas je bio učinio zaraćenim stranama jer smo bili užasno iscrpljeni neprijateljstvom i bolom koji nam je naneo...

Rešenje ovog konflikta me podsetilo na metodu u psihologiji poznatu kao "Order of love", jer onog trenutka kada sam spoznala istinu, kada sam je prihvatila, razvezao se čvor, ne samo u meni već i u drugoj strani, jer ta zamršena  nit neprijateljstva koja je vezivala naše duše, snagom istine se razvezala i mi smo mogli da nastavimo dalje!U miru! Mir Božiji!

Dakle, lažemo uvek i samo, sebe samih radi.Uvek je na kraju laži lični interes! Najveća nepravda koja se čini istini je ona, kada laži, koju smo izgovorili, pripisujemo krajnje dobro.Laž, koja me je držala u mat poziciji, bila je zasnovana na stavu: Ovaj problem je nerešiv i ja tu ne mogu ništa da učinim! Ja nisam kriva, pa stoga nije na meni da budem deo razrešenja!

Slušala sam jednog duhovnika, u nekoj emisiji na televiziji, kad priča o svom razgovoru sa jednim od naših svetih otaca.U toj priči, kaže se kako je jedan monah postavio pitanje tom svetom ocu:

« Kako sam ja oče uvek kriv za sve što mi se dešava? Kako, ako ja idem putem i sretne me neki čovek, koga i ne poznajem, i nikad mu nisam učinio nikakvo zlo, taj čovek me udari iz čista mira, kako sam ja kriv?» Otac mu je odgovorio: «Kriv si, jer si se našao na tom putu!» 
Ovakvo sagledavanje krivice zaista otvara put ka istini i daje nam osnov da oprostimo svim svojim neprijateljima.Svaki čovek je naše ogledalo i svaki čovek je naš učitelj.Istine, koje bi trebalo znati prihvatiti!

Milosrdna laž i "Milosrdni anđeo"

Neko će reći, a šta je sa onom laži, kada bolesnom čoveku ne kažemo istinu? Kada njegove poslednje dane života želimo rasteretiti saznanja o neizbežnoj i skoroj smrti?Zašto tada lažemo?Zato što smo dobri? Saosećajni? Emotivni? Šta?

Budimo iskreni! Lažemo, jer smo pokvareni!Čovek umire, a mi ga lažemo kako će sve biti u redu! Lažemo, jer sebe štitimo neprijatnosti suza, ogorčenja i agonije koju bi trebalo podeliti sa takvim čovekom.Lažemo,jer ne želimo teret bola da preuzmemo na svoja pleća.Lažemo, jer je lakše lagati i lakše otići u svoj život, bez suvišnog prtljaga!

Suočavanje deteta sa saznanjem o prolaznosti i smrti, često je veliki izazov za roditelje.Šta reći detetu koje vas pita: "Mama, da li ću ja jednom umreti?"

Za vreme bombardovanja Beograda, u morbidnoj akciji NATO-a, jednog od tih uzbudljivih dana, moja ćerka, koja je tada imala 4 godine, sela je pored mene i rekla:

-Mama, ja znam šta mame i tate urade kada njihovo dete umre!

-A, šta ti misliš, šta urade ti nesrećni roditelji?

- Oni rode drugo dete i onda zaborave ono koje su imali....

Bila sam uzdrmana iz osnova! Shvatila sam da je strah od bombi koje pljušte svuda po Beogradu, obuzeo moje dete, shvatila sam koliko je uplašena zbog saznanja da i sama može biti žrtva "Milosrdnog anđela".

Uzela sam je u krilo i s teškom mukom sam se borila da ne briznem u plač.Rekla sam joj da ponekad, roditelji koji izgube nekom nesrećom svoje dete, odluče da imaju još dece, ali da tuga i bol koje nose u srcu nikada ne mine i nikada, niko, ne može da popuni tu prazninu koja nastane u njihovom srcu.Rekla sam joj da je svaki čovek jedan jedini i kao takav, nikako ne može biti zaboravljen od onih koji su ga voleli za života...Rekla sam joj da se nesreće događaju i da ljudi umiru, ali da većina ljudi proživi život i na kraju, kada ostare,završe ovaj život ispunjeni uverenjem da je njihov život bio lep, ispunjen i koristan.

Rekla sam joj da je ona moja dragocenost i da sam sav svoj život posvetila da je sačuvam i štitim, da i ne pomišljam na mogućnost da u tome neću uspeti.Pitala sam je da li mi veruje?
 Pogledala me je i rekla:"Da!"

Da li drage mame lažu?

Ja sam želela da joj kažem istinu, u najvećoj meri.Nisam joj rekla da ljudi toliko vole život da ponekad, kada pretrpe stravične gubitke svojih voljenih, žude za utehom, žude da ublaže bol, žude za životom koji je spokojan.Ljudi koji izgube svoje voljene traže ostatak smisla življenja i ponekad ga nalaze...

Ipak, na svu sreću, život nije satkan samo od dramatičnih i teških momenata.Nismo svakodnevno u drami visokih moralnih načela.Mnogo je više onih dana kad životarimo u svojoj svakodnevnici.Mnogo je više onih dana kada samo želimo da dan prođe bez velikih uzbuđenja i krupnih odluka.To su oni dani kada u igri života činimo poteze opušteno, vrdajući od pravila na sve strane, služeći se istinom kakvu vidimo, lažima kakve nam se sviđaju i diplomatijom koja proističe iz naše želje da živimo u miru, sa sobom, sa drugima.

U toku svog života, upoznala sam samo jednu osobu koja nije poznavala kategoriju «diplomatskih» laži. To je vrsta laži kada zbog dobrosusedskih odnosa, ili podnošljive koegzistencije, finim rečima zaobilazite istinu.Vrsta komunikacije, u svetu toliko rasprostranjena, kada ne kažete istinu ali ne izgovorite ni laž.

Svakodnevne laži smatramo bezazlenim, jer mislimo da njima izbegavamo konflikte, zamorne rasprave, ubrzavamo komunikaciju i olakšavamo život. Ipak, nekako se uvek pokaže da su u laži kratke noge.

Dakle, šta je istina o istini i laži?

Možda je odgovor u činjenici da ništa nije crno i ništa nije belo i u našoj sklonosti da verujemo, da sve u sebi nosi klicu dobra i zla.Najveća istina u rukama zla može se izopačiti u nezamislivo zlo, kao što i čista laž izgovorena s potpunom verom da bi mogla postati istinom, zbog te vere i nade, može prerasti u stvarno dobro.

Pitanje je samo moralnih kriterijuma, koje nosimo u sebi, kao sudiju, koji nam daje odobrenje za izgovorenu reč i učinjeno delo.Budnost tog sudije, njegov nadzor i usvojena načela, određuju nas kao istinoljupca ili lažova.Nemamo svi tog sudiju, nemaju sve sudije iste aršine i zato je tako kako je! Sve je jedna velika igra u kojoj je ponekad teško prepoznati pravila.

Dakle, ako me zaista bliska prijateljica pita za mišljenje o svojoj haljini i ako ja zaista osećam slobodu da joj kažem i svoje negativno mišljenje, ja tada znam da mi, zaista, jesmo bliske, da nas zaista vezuje ljubav iskrenog prijateljstva i tada istina, u svetlosti te ljubavi, čiste i bez interesa, svetli bez bojazni, nesputana i onakva kakva jeste, dobra sama po sebi.

Međutim, ako osetim i najmanju bojazan, da će moje iskreno mišljenje biti prihvaćeno s ljutnjom, ja znam koliko nismo prijatelji i znam, koliko mi je diplomatije potrebno da sačuvam miroljubivu koegzistenciju.

Tako, istina jeste vrhunsko dobro, jer je merilo svega, a na nama je da procenimo, koliko ćemo je dati ovom svetu, koliko ovaj svet može istine podneti, kako bi mogao živeti u miru.Povratno, ona nam govori kolko smo slobodni, jer je njeno prisustvo u našem životu, proporcionalno našoj slobodi.

Istina je merilo količine laži u kojoj živimo, žudeći za slobodom.

A šta je sloboda?

Misliću o tome sutra.

Kako se pravi eliksir za sreću

Potrebni sastojci:

1.      Dobar komad finansijskih problema, narodski rečeno, neimaštine. Postarajte se da je stara bar tri godine, ta je najbolja, nije vas dotukla dok ste je nosili na plećima.Nije važno njeno poreklo: gubitak zaposlenja, propadanje firme u kojoj radite ili bankrot sopstvenog preduzeća.Podjednako je dobra svaka neimaština.

2.      Bauk praznog novčanika, hermetički zatvorenog u prekomernim dugovanjima po platnim i kreditnim karticama.Dovoljan je i jedan ali ako imate takva dva pri ruci, ukus eliksira će biti još bolji, a njegovo dejsrvo tri puta jače.

3.      Prstohvat čiste esencije shoping apstinencije: Najmanje tri godine niste bili kod frizera, pedikira, manikira, ginekologa, zubara, niste kupili ni jednu maskaru, kremu za lice, losion za telo, ne daj bože parfem, sandale, cipele, torbu, čizme, brushalter, gaće, niste išli na putovanja, slavlja, pozorište,bioskop.Apsolutno je bitno da imate čistu esenciju potrošačke apstinencije:dakle ništa niste kupili sebi bar tri godine.

4.      Dobra i sveža vezica Očeve smrti i Majčinog očaja. Ovde može poslužiti, kao zamena, svaki konačni rastanak, svaki nenadoknadivi gubitak.

5.      Dobar i konstantan pritisak poverioca: banaka, dobavljača, elektrodistribucije, SBB-a, JKP; Infostana, Telekoma... Dodajte po želji i ukusu šta vam je drago...

6.      Bar trogodišnji osećaj malodušnosti i beznađa.Poreklo nije bitno: Podjednako je dobra patnja zbog gubitka ljubavi, zdravlja, finansijske sigurnosti, gubitak samopoštovanja, samopouzdanja, ugleda, gubitak prijatelja, prevare i laži, lažna obećanja...Sve dolazi u obzir.Njihovo kombinovane još bolje!

7.      Nesanica udružena sa noćnim morama, tako da ne znate šta vam je gore da ne spavate ili da sanjate...

8.      Sve ove sastojke potrebno je čuvati na umerenoj telesnoj temperaturi uz konstantno smenjivanje stresa i nagoveštaja anksioznosti.Morate dobro balansirati u ovoj međuzoni jer ako puknete pod stresom ili ako vas samelju napadi anksioznoti, ništa od eliksira...tada nema svrhu i nema dejstvo. Kada se prekalite, čuvajući ove sastojke, bar tri godine, spremni ste za esencijalni sastojak:

9.      Litar katarzičnih suza.Nisu to one suze koje se cmizdre, nisu to one suze posle kojih se osećate bolje, nisu to nijedne suze koje ste ikada pre isplakali.Sve te suze su bile kratkoročno OK.Za eliksir sreće, trebaju nam suze koje mogu da zaustave dah, srce, život.Ako ih preživite, doživećete katarzu.

10.  Neizostavni sastojak je i strah od poštara: Kad se oglasi kućno zvonce, a  vi uvek pomislite da vam poštar donosi opomenu pred utuženje ili još bolje, sudsko rešenje o blokadi računa.Potrebno je da gajite i strah od ljudi u radnim kombinezonima jer oni imaju «klešta» kojima seku struju, kablovsku, internet...Sve u svemu strah od svega, dobro će doći...

11.  Prstohvat kletve:dabogda imao pa nemao!

12.  Kako je svako od nas specifičan, ovom eliksiru za sreću slobodno možete dodati sastojke koji su vama bitni, koji su specifični, jer tako ćete dobiti eliksir koji je baš po vašoj meri.

13.  Na kraju kada prikupite sve ove sastojke, bilo bi lepo da pronađete i ushićenje koje ste doživeli u dodiru s umetnošću: književnost, muzika, film, slikarstvo...Ovo nije toliko bitan sastojak eliksira koliko je bitan kao sastojak lične drame i mogućnosti da svoj život sagledate u nekoj umetničkoj formi.Ovaj sastojak vam pomaže da efekte dejstva eleiksira doživite kao neku vrstu umetničke forme u kojoj ste vi glavni junak.

14.  Poslednja pretpostavka za spravljanje eliksira sreće je posuda u kojoj se spravlja. Bez ove posude nećete moći konzumirati eliksir.Ako ste tu posudu izgubili, zaturili ili uništili dok ste se verali po vrletima života, tražeći sreću, žao mi je.Nenadoknadiva je.Sve ove sastojke eliksira za sreću možete pomešati samo u toj posudi. Ipak ne očajavajte, iako nećete okusiti eliksir, samo posedovanje svih njegovih sastojaka, omogućiće vam da spoznate šta je sreća te je nećete više grozničavo tražiti na pogrešnim mestima, a to je već veliki napredak i poboljšanje.

Možda ste po prirodi sastojaka ovog eliksira za sreću, već primetili da se spravlja po homeopatskom principu: isto se istim leči.

Onaj ko je probao ovaj eliksir postao je alhemičar života i sve što dodirne pretvori u zlato.

Oni koji su prikupili sve sastojke ali su  nažalost, izgubili posudu u kojoj se spravlja, zasigurno znam, oslobodili su se straha: straha od svega na ovome svetu, pa i od poštara, ljudi u radnim kombinezonima, sudija i tužitelja, banaka i dobavljača, straha od sutrašnjice...

Otkrila sam vam tajnu koju sam spoznala na jednom uzbudljivom putovanju moje duše,

koja se susrela sa fantastičnim likovima za koje je moj život neraskidivo vezan: Ursula koja živi u romanu «Sto godina samoće», Margarita koja je volela svog Majstora, Baka Vedervaks koja je osnivač «Glavologije» i cenjena veštica Disk-sveta.Obišla je moja duša i Koeljevog  Alhemičara ali i Čarobnjaka na njegovom hodočašću.Veronika koja je odlučila da umre, mnogo mi je pomogla, takođe. Moja duša je putovala duhovnom zaostavštinom oca Tadeja i Nikolaja Velimiroviča i na kraju susrela se u snu sa rođenim ocem, koji mi je rekao: «Šta se Anka ti sekiraš! To su samo uništive pare!»